Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Демократија на Титов начин

Од нашег специјалног извештача

СТРАЗБУР, 2. октобраПарламентарна скупштина Савета Европе (ПССЕ) јуче је на почетку редовног јесењег заседања већином гласова одлучила да са дневног реда скине дебату о Косову која је била планирана за данас поподне. Било је предвиђено да се скупштина СЕ, после извештаја лорда Расела Џонстона о ситуацији у јужној српској покрајини, изјасни о нацрту резолуције, који је претходно усвојио Политички комитет ПССЕ 18. септембра ове године, а у којем се наводи да је независност Косова уз одређене услове, решење које пружа највише шанси за трајни мир и стабилност Косова и региона.

Међутим, приликом усвајања дневног реда, члан Европске демократске групе у ПССЕ, Британац Дејвид Вилшир, изнео је низ примедби на процедуру усвајања предлога те резолуције, оцењујући је као недемократску и предложио да се та тема скине с дневног реда.

Вилшир је изјавио да Савет Европе, који се декларише као институција која промовише демократске вредности и људска права, сада их је кршио на "начин којим би се и Тито поносио".

Он је објаснио да су он, али и други чланови Политичког комитета ПССЕ први пут нацрт резолуције о Косову видели тек на састанку тог тела 11. септембра у Турској. Процедура налаже да се текст достави бар седам дана раније. Како том састанку нису присуствовали сви чланови комитета, договорено је да се нови састанак комитета одржи 18. септембра у Паризу. Међутим, како је објаснио Вилшир, чланови комитета који нису били присутни на састанку у Турској добили су позив за нову седницу тек после пет дана, па нису имали времена да се припреме.

Тако је састанку комитета у Паризу присуствовало свега 11 од укупно 83 члана, иако, како нам је објашњено у ПССЕ, процедура налаже да их буде присутно минимум 27. Нацрт резолуције о Косову тако је усвојен са свега шест гласова.

Вилшир се није изјашњавао о садржају резолуције, објаснивши да се његове примедбе односе на Савет Европе, а не на Косово

После излагања британског посланика (иначе члана британске Конзервативне партије), Парламентарна скупштина је већином од три гласа одлучила да дебату о Косову скине с дневног реда. За Вилширов предлог изјаснила су се 62 посланика, против је било 59, док је девет било уздржано.

За скидање ове тачке с дневног реда била је и већина чланова две највеће посланичке групе у ПССЕ – Европска народна партија (чија је чланица и Демократска странка Србије) и социјалистичка посланичка група (у чијем саставу су и Демократска странка и Социјалистичка партија Србије).

Иначе, пре него што је дебата о Косову скинута с дневног реда седнице, на текст резолуције поднето је чак 56 амандмана, од чега је свега 20 поднела српска делегација. Како сазнајемо, међу посланицима који су се противили предлогу да се у тексту резолуције помиње независност јужне српске покрајине, били су и бивши председник ПССЕ Питер Шидер, бивши министри спољних послова Грчке и Румуније Теодорос Пангалос и Адријан Северин, као и Тони Лојд, шеф британске делегације у ПССЕ.

Дебата о Косову могла би поново да буде на дневном реду заседања Парламентарне скупштине Савета Европе најраније у јануару, али пре тога би о нацрту резолуције поново требало да се изјасни Политички комитет. Иначе, резолуција ПССЕ и да је усвојена, не би имала обавезујући карактер.

--------------------------------------------------------------------------

Независност за стабилност

У делу текста нацрта резолуције Политичког комитета ПССЕ, који се односи на статус јужне српске покрајине, а који је сачинио известилац за Косово лорд Расел Џонстон, пише: "Поштујући интерес Србије и њено право да очува свој територијални интегритет, Скупштина верује да би независност Косова, уз одређене услове, било решење које – осим што одговара вољи већине грађана Косова – може да обезбеди највише шанси за трајни, дугорочни мир и стабилност Косова и читавог региона."

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.