Пуковник Митровић тврди да није крив

Бивши помоћник команданта Жандармерије пуковник Радослав Митровић, првооптужени за убиство 48 цивила у Сувој Реци на Космету током рата 1999. године, јуче је на почетку суђења пред Већем за ратне злочине Окружног суда у Београду изјавио да није крив. Оптужница Тужилаштва за ратне злочине терети укупно осам активних и резервних полицајаца за масакр цивила почињен 26. марта 1999. године, другог дана НАТО агресије, чија су тела пронађена у масовној гробници у Батајници код Београда.

Уз Митровића, за ратни злочин против цивилног становништва оптужени су и Радојко Репановић, Ненад Јовановић, Слађан Чукурић, Милорад Нишавић, Мирослав Петковић, Зоран Петковић и Рамиз Папић. Оптужницу заступају заменици тужиоца Драгољуб Станковић и Миољуб Виторовић, коме недавно није продужен мандат у Специјалном тужилаштву за борбу против организованог криминала, после чега је прешао у Тужилаштво за ратне злочине.

"Крећите, убијте, возите..."

Према наводима оптужнице, Митровић и Репановић су наредили напад на цивилно становништво уз Рештански пут, где су се налазиле куће породица Бериша. У насиљу које је уследило убијено је неколико мушкараца, а већа група цивила, међу којима је било мале деце, жена, па чак и једна стогодишња старица, сатерана је у пицерију "Калабрија". Радован Тановић, који је у међувремену преминуо, убацио је у просторију две ручне бомбе а преживели су докрајчени паљбом из аутоматских пушака. Пуковник Митровић оптужен је да је полицајцима наредио злочин у Сувој Реци речима: "Крећите, шта чекате, убијајте, возите... је л’ то ја треба да радим уместо вас?"

Бивши помоћник команданта Жандармерије пред судским већем, којем председава судија Винка Бераха, изјавио је да тако нешто никада није изговорио. Он је објаснио да је прошлог октобра позван на наводни састанак са министром у седиште МУП-а, али да су га ту сачекали инспектори УБПОК-а који су му показали решење о одређивању притвора.

– Истражни судија Дилпарић показао ми је за шта сам осумњичен, позлило ми је када сам прочитао пријаву и реченицу која ми се приписује. За тај злочин чуо сам тек после рата, док сам боравио у копненој зони безбедности. Међу полицајцима се причало да инспектори саслушавају колеге у вези с убиствима цивила. Такође, о том злочину сам информисан и из медија. Ја 26. марта 1999. године нисам био у Сувој Реци, тако да нисам ни могао некоме да наређујем такве ствари – рекао је Митровић, који је током рата командовао 37. одредом Посебних јединица полиције (ПЈП).

Он је објаснио да је 20. марта 1999. године, у време када су се посматрачи ОЕБС-а повлачили са Космета, што је указивало да ће ускоро почети напад НАТО-а на СР Југославију, у команди МУП-а у Призрену одржан састанак на којем је договорено садејство са војском у случају бомбардовања. Оперативни подаци РДБ-а указивали су да се у троуглу Призрен – Сува Река – Ораховац налазе 122. и 124. бригада ОВК-а, као и казнене групе које су терорисале цивиле, па је договорено да се те формације сепаратиста неутралишу. Истовремено, полицијске и војне јединице напустиле су матичне објекте да би избегле ваздушне ударе.

Тврди да је помагао цивилима

– На телевизији сам 24. марта чуо да је напад почео. Тада сам и ја напустио објекат МУП-а у кругу касарне у Призрену, који је погођен нешто касније. Ујутру 25. марта смо, у складу с планом, кренули према Сувој Реци. Нисмо улазили у град, наша последња позиција била је у селу Рештане. У локалном винограду смо пронашли неке економске објекте које смо изабрали као истурено командно место – објаснио је Митровић.

Те ноћи, објашњавао је Митровић, НАТО је бомбардовао поменути објекат МУП-а у касарни у Призрену, у којем су се стицајем околности затекли његов помоћник Ненад Миловић који је тешко рањен и двојица полицајаца који су погинули. Због тога је скоро цео наредни дан провео у Призрену. То је био 26. март, када је у Сувој Реци почињен масакр цивила који је, по оптужници, наредио управо Митровић.

– Ујутру сам обавио разговоре са старешинама и отишао у Призрен. Ишли смо службеним џипом "нисан патрол" који је возио Љубиша Стојановић, а са нама је био и полицајац који је био задужен за моју безбедност. Погледао сам рушевину објекта а затим сам у болници обишао мог помоћника Миловића. Тада сам се сликао са њим и ту фотографију имам. Вратио сам се до рушевине објекта. У близини касарне сам око поднева срео Жику Ранковића, руководиоца "Косово вина", који ме је, видевши да сам преморен и забринут, позвао на кафу. Затим сам отишао до истуреног командног места СУП-а Призрен, разговарали смо о погибији колега, тражио сам дизалицу да би се из рушевине извукла њихова тела. Управо због тога отишао сам у Комунално предузеће "Хигијена", јер они имају одговарајућу механизацију. У том предузећу је био измештен део наше команде, ту је био и мој помоћник за аналитику Зоран Илић. Око 15 часова кренуо сам према свом командном месту, у виноградима изван Суве Реке, већ је падао мрак кад смо стигли тамо – испричао је Митровић, истичући да сведоци могу да потврде његово кретање тог дана, као и да је у Суву Реку ушао тек неколико дана касније.