РОМ ИЛИ ЦИГАНИН?

Питања из поднаслова поставио је учесник расправе о овој теми на сајту Б92 (била je, заправо, узгредна, уз тему о којој смо известили минулог четвртка) и одмах одговорио:
"Када се у свакодневном говору користи реч Циганин, она често значи нешто сасвим друго од ′припадник једног народа који поштујем једнако као и сваки други народ′. Много чешће значи ′они прљави што живе у картонским кутијама, краду, просе...′. Та реч се често користи и као нешто што се изговара да би неког увредили, да би се показало да је та особа непоштена, непристојна, прљава (...).

Уколико имате пријатеља Рома, уз његову дозволу можете га звати Циганином у вашем међусобном односу, али не и јавно. Јер кад то изговорите јавно, ем они који чују не знају ваше ставове, ем подржавате стереотипе, ем одржавате ту реч и њену симболику.

Шиптар има још више нивоа. Прво, та реч се у албанском језику не изговара Шиптар већ – Шћиптар, с врло кратким ′р′ на крају, и значи националну припадност. У српском се изговара Шиптар и нема значење ′припадник народа као и било којег другог који поштујемо...′ Има значење: ′То су они, с белим капама, што се коте ко зечеви, мрзе Србе, јако су прљави, смрде на лој′.

У Нишу и Крушевцу, на пример, Србе избегле с Косова често називају Шиптарима. То отприлике треба да значи да ′нису дорасли животу у урбаној заједници, прљави су, причају косовским акцентом, ружни су...′ Зато кад ти кажеш Шиптар, Албанцу с Косова није свеједно јер не зна да ли ти под тим мислиш исто што и он или мислиш под тим оно што већина у Србији мисли.

Зато треба користити назив Албанац.

Уосталом, ако ти неко каже: Зови ме Албанац, Шиптар ме вређа, довољно је. А не да кренемо да му објашњавамо како треба да прихвати да је Шиптар, како постоје историјске, језичке чињенице, бла, бла (…) Ето, ваљда је сад јасније?"

На то је следећи учесник написао:

"Хвала, ја искрено речи Циганин, односно Шиптар нисам доживљавао на тај начин. На пример, реч Шиптар сам доживљавао као синоним за Албанце који живе на Косову и Метохији, Циганин као израз за Рома који живи у Србији. Никако другачије. У складу са новим сазнањима која сте ми предочили убудуће ћу их звати Ромима односно Албанцима.

Још једном хвала."

Али, укључио се и трећи, који је имао другачији став:

"Шта ће се добити ако ти исти који користе изразе Циганин или Шиптар почну да користе изразе Ром или Албанац у исту сврху?

′Види га онај – прави Ром!′

′Ако не будеш добар – даћу те Ромима′

′Прави си Албанац′ ...

А то ће се десити, овако или онако, брже или спорије, ако се они који те изразе користе не промене и не схвате шта чине. Замена једног израза другим неће ништа променити. Само ће Циганин постати Ром, а Шиптар Албанац, и то у свим ситуацијама.

Шта ћемо онда? Давати нове називе?"

Пре двадесетак година изашла је књига, истраживање о положају Рома (Цигана) у нашој земљи, коју сам приказивао, па се сећам да сам извукао у наслов реченицу једног од учесника анкете: "Ја сам Циганин – држава ме зове Ром".

Држава, њене институције, па и институције припадника тог народа заправо желе да покажу да нешто позитивно чине. Да се покажу као стегоноше промена на боље. Ништа их не кошта.

Шта је боље мом другу Локију из Обреновца кад му се не будемо обраћали са Циганине, већ са Роме? Све је то привид. Да се нешто, као, чини. Магла, димна завеса.

По целом свету (на који се у последње време за све и свашта позивамо) називају се Циганима: Gypsy – енглески, Tigan – румунски, шпански – Gitano... Французи имају веома познате цигарете без филтера "житан"... Замислите да се познате цигарете преименују у – "ромкиња". Итд.

Немају само поједине нације погрдна значења. Имају их и поједине класе, сталежи, друштвене групе.

На пример, када се неком каже: сељачино једна! А ни то није довољно. Има још: гегула, геџа, опанак... и шта ти ја знам.

Мада га држава није подржавала, село је нашу државу одржало у животу. Нарочито у историјски најтежим тренуцима.

Али узалуд. То није променило друштвени став према сељацима. Зато је држава својевремено (као што се чини са Циганима) покушала да промени њихово име. Па су почели од најблажег: сељанин. Па – ратар. (Али нису сви сељаци ратари.) И на крају – индивидуални пољопривредни произвођач.

Тако да је неко могао рећи: ја сам сељак, а држава ме зове индивидуални... итд.

Има једна народна изрека: "Зовите ме и бокалом, али немојте ме разбити."