Шок терапија – јунице из увоза

Негде око 1975. године десило се једно мало чудо. Једна непозната и мала земзадруга у селу Котража увезла је више стотина (ако не и хиљаду) младих приплодних јуница из Баварске. Лепе, неговане, „као лутке” дошле су младе „Швабице” (како су их из милоште звали) у руке одабраних домаћина, познатих одгајивача говеда. Тадашњи директор Задруге „Котража” Јовановић и његов ветеринар Бабић, оба заљубљеници у свој родни крај, остварили су нешто што је било готово немогуће: усред „брдовитог Балкана” и његове врлети дошло је више квалитетних приплодних јуница него у целу осталу Србију! И за дивно чудо: брзо се свикле, дошле су у руке оних који као да су једва чекали да их добију. Убрзо је мала Котража, некако на средокраћи између Гуче и Ивањице, постала чувена. Постала је прави расадник добре јунади: женска телад и јунице за даљи приплод, а мушка за чувени тов и пласман у Италију и Грчку. У широј околини Котраже се тврди да се и дан-данас препознају потомци некадашњег чувеног „баварског сименталца”.

Пре само две недеље, почетком децембра, веома агилни председник општине Медвеђа, једне од најсиромашнијих у Србији, организовао је краткотрајни „излет” у Аустрију за око 25 одгајивача говеда и стручњака и са три представника млекаре ,,Шабац” при концерну ,,Фармаком-МБ”. У само два дана, скромно, али и са врло богатим стручним програмом: посета једној пољопривредној школи за школовање будућих фармера-сељака, присуство аукцији приплодних говеда и обилазак чак пет одабраних фарми. Све фарме у брдско-планинском крају Аустрије, према Чешкој, фарме са само пет и највише 40 крава, а највећи део сточне хране – на пашњацима и са ливада! Све баш онако како би могло да буде у општини Медвеђа! Циљ посете врло јасан: сазнати и видети како то изгледа негде тамо, где је то боље организовано и што може да служи за узор. Обићи сваки ћошак сваке фарме, директно разговарати са фармером, питати, разменити мишљење и понешто проверавати. Аустријски партнери, Пољопривредна комора Доње Аустрије и Удружење одгајивача расе сименталац Аустрије, и врло агилни стручни водич-саветник за говедарство Хелмут Ридел, учинили су све да се богати програм до краја оствари.

Шта би се из некадашњег увоза приплодних јуница (пример Котража) и на крају једне стручне посете (пример Медвеђа) могло извући као закључак? Шта је то све важно да се производи доста млека (али и да није скупо), да држање говеда буде привлачно и да буде трајно опредељење и младих фармера-сељака?

Нема сумње то су четири групе важних ствари, које воде успеху. Да их наведемо по неком редоследу, онако како у Аустрији рекоше одгајивачима говеда из Медвеђе:

– На првом месту је – човек; то је онај који се одлучи да држи квалитетне краве, да ради 365 дана у години, да не пропусти ништа што кравама треба, да их воли и да то показује сваки дан; на друго место се редовно поставља – стаја (или услови држања крава); стаја мора бити здрава, са доста природног светла и много ваздуха, лежишта за краве удобна, простор за кретање сигуран; појам хране је опште познат – ту не сме да буде промашаја или заваравања: сваки оброк на време, комплетан – од квалитетне хране у доброј мешавини. Сложен процес, почев од њиве па све до јасала, у сваком оброку сваког дана у години. Квалитетна јуница или крава – ван сваке сумње је јако потребна; али и најједноставније, најбрже и најлакше – куповином из света. Много је теже одгојити сопствену добру јуницу: почев од избора малог телета, па преко пажљиве неге током две године док то женско теле не постане – нова крава-мајка. То не може свако, чак ни међу одгајивачима говеда. За то су потребни не само заљубљеници, ентузијасти већ и мајстори-одгајивачи. Као онај на путу Беч–Линц, који свако јутро буди своје краве са ,,гутен морген” и гаси светло у штали око девет сати увече са ,,гутен нахт”; то је онај, који од својих двадесетак ,,сименталки” има просек млечности око 10.000 литара годишње и коме свака крава донесе на свет бар шест телади.

На крају да завршимо са оним о „шок терапији”. Тај појам је нешто ванредно, покушај да се нешто постигне (излечи или унапреди) нечим, што није уобичајено. Бројка од 50.000 квалитетних јуница које ћемо да увеземо је огромна. За њих има простора у Србији у сваком погледу, има потреба још и више. Само да се не заборави редослед: прво човек, потом штала и храна, па тек онда – јуница. Управо по оној народној „прво шталица, па онда – кравица”. Добити у пет година чак 50.000 квалитетних приплодних крава – то је огроман захват! Али, треба већ сада знати: много тежи и одговорнији захват је све то очувати! Онако, како је то некад било у Котражи или како се припремају општина Медвеђа и млекара „Шабац”.