Mиграције као показатељ (не)развијености

Као просторни планер могу да кажем да није интенција ни државе ни општина да се ова подручја препусте стихији. Јер управо се раде просторни планови за све општине и планске регионе, а недавно је у Скупштини усвојен и Просторни план Републике Србије који посебну пажњу посвећује управо неразвијеним општинама. У Просторном плану Србије анализирана су функционална урбана подручја (ФУП) где се види утицај градова или већих општинских центара на ширу околину (укупно 27 анализираних); колико центар интегрише насеља унутар општине, а и насеља из суседних општина.

Анализа је показала да су источни и југозападни део Србије најнеразвијенији и да су то подручја која немају градове довољно јаке да би могли да интегришу цео простор. Анализа је, у ствари, показала да је Србија у 2010. години покривена са више од 60 одсто функционалним урбаним подручјима, што истовремено значи да око 40 одсто простора директно не гравитира ниједном од јачих центара. То не мора увек да буде израз неразвијености, јер некад између појединих средина нема већих контаката због физичких баријера или лоше саобраћајне приступачности. Али источна Србија је највећи депопулациони и развојни проблем, јер уочено је да не постоји довољно јак центар, изузимајући донекле Зајечар, којем би гравитирала остала насеља.

Зашто ка једном центру не гравитира становништво из других општина? То може да значи да тај центар нема довољну развојну снагу да би могао да развија шири простор. Узрок томе може да буде у самом центру који није довољно развијен и јак, али и у другим општинама које немају довољно потенцијала за повезивање. Или их више привлачи други центар. Главни показатељ постојања ових функционалних центара јесу дневне миграције становништва од места становања до места рада. Ако нема кретања онда или нема довољно јаког центра или у суседној општини нема довољно радне снаге или је дошло до трајних пресељења у градове. Анализу смо радили на нивоу општина да бисмо утврдили да ли нека општина гравитира ка некој другој и којој.

На основу ових показатеља могуће је формирати јача функционална урбана подручја. Наравно, то не можемо да урадимо вештачки него најпре бољом саобраћајном инфраструктуром, да би се побољшала комуникација, и појачаном економском снагом, у крајњој линији да људи остану у оквиру функционалних центара, а не да сви иду ка највећим градовима.

Источна Србија је проблематична и због слабих саобраћајних веза. Други разлог због којег су ова подручја постала мање развијена јесте историјски, због некадашње тврде државне границе на истоку, када се из стратешких разлога суспендовао развој баш ових општина.

Данас то, међутим, може бити предност јер то су простори предвиђени за трансграничну сарадњу са земљама које су чланице Европске уније и имају олакшан приступ европским структурним фондовима.

По Просторном плану Републике Србије до 2020. године предвиђено је да регион источне Србије буде тзв. полицентрични регион, што значи да има неколико центара приближно истог ранга, у коме ће се можда издвојити Бор и Мајданпек, али ту су Кладово, Неготин, Кучево, Жагубица, Петровац и Голубац. Што се Зајечара тиче он већ има свој функционални регион мањег утицаја на шире окружење. Остали центри су центри општине који опслужују само своју административну територију и немају утицај на развој њима суседних. Зато кажем да је реч о полицентричном региону. Тако да Мајданпек, рецимо, не би био центар целог подручја јер нема моћ да интегрише толику ширину простора.

Функционално урбано подручје регионалног значаја обухвата од педесет до сто хиљада становника, од 100.000 до 250.000 је национални ранг, а више од 250.000 становника у функционалном подручју је међународни ранг. Према овим мерилима, ми у Србији (ако изузмемо Приштину) имамо три таква центра међународног ранга: Београд, Нови Сад и Ниш, с тим што је Крагујевац негде на граници између националног и међународног центра, али по овим критеријумима и даље у категорији националног.

Основни критеријум за класификацију функционалних урбаних подручја на регионалне, националне и међународне јесу дневне миграције, али и радна снага, БДП, степен урбаности подручја и број становника. Тако долазимо до тога да Зајечар интегрише врло мали простор, због слабе економске моћи, али и због слабе саобраћајне повезаности.

Исто тако, на југозападу Србије: Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Прибој, део Ивањице – то је такође полицентрични функционални регион, без јасног центра, тј. са више центара истог ранга, са врло ниским процентом дневних миграција, у великој мери због лоше морфологије терена која условљава слабу саобраћајну повезаност. *Доцент др, Институт за просторно планирање, продекан за међународну сарадњу Географског факултета БУ

Сутра: Србија има по површини највеће општине у Европи