Држава ојачала динар

Динар је последњих неколико дана заредом константно јачао и сада званично вреди нешто мање од 105 динара за један евро. Ову свакако добру вест обично прати питање шта су узроци овог обрта и колико је реално да ће то да потраје с обзиром на то да смо се у протекле две године „васпитали” да курс око Нове године знатно расте.

Економиста Иван Николић оцењује да је јачање курса за више од два динара изазвала већа понуда девиза на тржишту од државе која „крцка” 250 милиона евра колико се задужила код комерцијалних банака како би исплатила буџетске кориснике.

– Никаквог другог већег прилива није било и неосновано је тврдити да су нам „помогли” гастарбајтери или да је то резултат шпекулативних радњи. Није вероватно да ће јачање динара потрајати и тенденција слабљења домаће валуте ће се наставити. На средњи рок јачања нема због великог спољнотрговинског дефицита и слабих капиталних прилива, што по основу директних инвестиција што по основу задуживања – сматра Николић. Новац од продаје „Телекома” је следећи календарски моменат када ће динар да ојача, али ипак на нешто дужи период због већег износа.

У финансијским круговима се нагађа да и конверзија кредита за „Јат” од 50 милиона евра такође може бити узрок јачања динара.

На актуелно јачање динара, по оцени Соње Миладиновски, члана извршног одбора Сосијете женерал банке, утиче политика каматних стопа, јер је прошле недеље референтна каматна стопа поново повећана на 11,5 одсто, што ће на дужи рок од неколико месеци утицати на стабилизовање курса и контролу даље депрецијације.

– Други разлог су актуелна кретања на тржишту, која на кратке рокове делују на јачање динара, као што су пуштање великих индексираних кредита уочи краја године. То аутоматски значи конверзију девиза за динаре на тржишту. Ту је и стандардно повећање мењачког тржишта уочи празника и пристизања гостију из дијаспоре. Већи је и интерес професионалних инвеститора за улагање у државне динарске хартије од вредности, поготово имајући у виду предстојеће емисије краткорочних државних записа пре краја године – каже Соња Миладиновски.

У Сосијете женерал банци кажу да до краја године можемо очекивати да се повећа тражња за девизама у реалном сектору због потребе извршавања обавеза према иностранству пре затварања биланса.

– Очекујемо, међутим, да ће тренутна понуда девиза на тржишту амортизовати очекивану тражњу до краја године и да неће бити прејаких осцилација курса у међувремену. Као што се може видети, Народна банка реагује правовремено у добром правцу, како куповином девиза у последњих неколико дана, тако и интервентном продајом девиза, ако буде било потребно, да би се спречиле прејаке промене курса у току једног дана, и уопште на кратак рок – каже Миладиновска.

И Горан Николић из Центра за нову политику сматра да је рестриктивна монетарна политика коју води НБС и повећање референтне каматне стопе у неколико наврата сигнализирало банкарима као главним тржишним играчима да неће бити превеликог простора за слабљење динара.

– Битна је одлука Народне банке да у наредној години спусти инфлацију на свега 4,5 плус минус 1,5 одсто с 14 одсто колико ће она, као пренета инфлација, максимално износити у првом кварталу наредне године. То значи да ће НБС енергично бранити и курс и инфлацију, јер курс мора бити јак да би инфлација била ниска. А за тако нешто јој је потребно и даље повећање референтне каматне стопе и интервенције на тржишту. У наредној години се очекује три милијарде евра инвестиција, редовна милијарда евра као и ове године коју нисмо видљиво регистровали, 700 милиона евра од „Фијата” и остатак од „Телекома”. То значи да ће НБС имати веће девизне резерве с којима ће моћи да интервенише на тржишту и стабилизује курс – каже Николић.

У условима стабилног курса и ниске инфлације за банке ће и трезорски и благајнички записи постати атрактивнији.

По Николићевом мишљењу, за дугорочнију стабилизацију динара није занемарљив ни политички моменат у наредној предизборној години када ће властима требати неки јак адут према грађанима. Повећање плата и пензија у већем износу се не очекује, а неће бити ни већих капиталних инвестиција сем завршетка Коридора 10 и моста преко Аде, тако да динар може да буде јачи.

Ј. Рабреновић