Мартијева правда

Харадинаја, управо данас умало пустише на зимски одмор. Правдало се то чињеницом да трибунал не ради у време божићњих и новогодишњих празника. Имало се и разумевања да му је жена трудна.

Жалбено веће Хашког трибунала одлучило је да бившем команданту Ослободилачке војске Косова (ОВК) ускрати привремено пуштање на слободу, пошто је прихватило жалбу тужилаштва на претходно позитивну одлуку судског већа. „Жалбено веће сматра да је одлука судског већа да одобри привремено пуштање на слободу Харадинаја била толико неразумна да представља злоупотребу дискреционог права (суда)”, стоји у одлуци жалбеног већа.

Од пуштања Харадинаја се одустало у дану када је Европа већ добро знала за тврдње Дика Мартија да су људи који нешто знају о злочинима на Косову и Метохији толико застрашени да не смеју да се појављују као сведоци. Штавише Марти тврди да су застрашени и Европљани који успостављају ред и закон на Косову.

У одлуци да се Харадинај ипак не пусти на зимски одмор, наводи се да је судско веће доносећи своју одлуку констатовало да су сведоци и даље недовољно заштићени. Два дана раније, пре Мартијевих извештаја, то се није ни помињало.

Дакле, када је Дик Марти обелоданио шта је истрагом утврдио, у трибуналу се неко замислио.

Западни медији су одмах пригрлили Мартијеве тврдње. За њих су оне већ доказане. По њима одједном цео свет зна да је Тачи шеф мафије... „Тајмс” пише да је то ноторна ствар, да се преко те истине прелазило као преко „турског гробља”, да су Немачка и остале силе то и те како добро знале читаву претходну деценију, и то у детаље, и што је свакоме ко има логично размишљање, то сада фрапантан податак.

Ресорне службе великих сила су држале Тачија у шаци, и користиле за своје политичке и остале намере. А он је, штићен и аболиран, освојио пре неки дан трећину гласова свих грађана са Косова и Метохије који су гласали. „Змија” је испао пре неки дан Робин Худ.

Сада се другим очима гледа и на Тачијевог сарадника Фатмира Љимаја који је ослобођен у Хагу, правноснажно, 2007. године.

И све је то последица упорности једног човека Дика Мартија и његових уверења да је сваки злочин – злочин. Да сваки злочин мора да буде кажњен. Да политичари зарад својих интереса које представљају као интересе очувања светског мира, стабилности државе, просперитета нације, развоја демократије, поштовања људских права... не смеју да одустану од истраживања и кажњавања злочина.

На Дику Мартију је да сада докаже своје тврдње. За свет је добро што је једно тело Савета Европе потврдило став Дика Мартија да сваки злочин треба да буде истражен и да сваки злочин треба да буде осуђен.