Ниче "дивље" насеље над античким градом

Пљевља – Један од најзначајнијих и најзагонетнијих археолошких споменика римске империје, провинције Далмације, на тлу бивше СФРЈ, у Коминима код Пљеваља, угрожен је самовољом градитеља, али и небригом надлежних у републици и општини. Оно што је извађено из земље пропада, као и оно што је остало под земљом.
На овом, по многима, једном од најбогатијих и најзначајнијих налазишта античких споменика у Европи последњих година изграђено је насеље, а Завод за заштиту споменика културе Црне Горе, Скупштина општине и Завичајни музеј нису реаговали иако су имали право, по закону о забрани свих радова на подручјима археолошких и културних налазишта, да обуставе све радове.

Ничу модерне куће на спратове са поткровљем, формирају се улице, успостављају телефонске, електро и водоводне инсталације, праве путеви. Ту је у последњих 20 година никло више од 100 кућа. Над градом се подиже нови град.

У Муниципијуму С... (пун назив града замели су векови) некада је живело више од 50.000 становника. Био је један од центара провинције Далмације. Удаљен је од Пљеваља око 2,5 километара, а налази се на живописној речици Везишници. Од престанка живота у њему прохујало је много векова, да би пре 100 година постао предмет проучавања у нашој и страној литератури. О овом граду писали су многи путописци, Карло Пач, Артур Еванс и други, а Аустријанци су слали археологе да обаве испитивања овог старог археолошког налазишта. Последња ископавања на овом налазишту завршена су ископавањем његових некропола (1964–1976 године) под руководством академика др Драгослава Срејовића и професора Александре Цермановић-Кузмановић, која су обустављена због недостатка финансијских средстава и остављена за нека боља времена.

Стари мештани се сећају да су се овде, док су још била житна поља, у јесен могле видети контуре града. По висини жита могло се оценити где су били темељи грађевина, куда су се протезале улице, а где су били вртови.

На овим просторима, изузев откривених некропола I и II, све је нетакнуто. У њима се нашло много материјала, више од 1.200 експоната, керамичке урне, посуде, пехари, стаклена чаша са арматуром из четвртог века названа Дијатрета. Данас постоји још само једна таква у свету и чува се у Келну, где су и урађене. Пљеваљска Дијатрета и остали вредни експонати стари преко 2000 година скривени су од очију посетилаца за које влада велико интересовање у земљи и свету.

Прама првим истраживањима, град је био велики, што се закључује по гробљу. Две гробнице су добро очуване и богате. Једна је припадала Аурелију Максиману, а друга Паконију Монтани. Обиље пронађеног материјала задивљује својом лепотом и оригиналношћу. Сада тај материјал лежи у подножју Бијелог брда, ту је велики број камене пластике, монументални ципуси, стеле, коцке, украси, резбарија, епитафи, цртежи и слике, портрети покојника, људске фигуре, фигуре ловаца, уметност камене пластике...

Било би боље да нису ни извађени из земље, јер су у земљи били заштићени од пропадања. Зуб времена их нагриза, а и киша, снег, мраз, сунце. Овако изложени и незаштићени од времена и климатских промена пуцају и пропадају.

Град чека нека боља и друга времена, пре свега богатија. За његово откопавање потребно је много новца. Археологија је скупа наука, па је боље не почињати ништа него почети и оставити да пропада. Осим тога, када се буде град откопавао мораће да се руше куће новог града, што ће знатно да поскупи истраживања. Ако се настави са дивљом градњом постоји могућност да овај јединствени археолошки локалитет заувек буде изгубљен, што нам будуће генерације никада неће опростити, јер смо на овај начин направили велику штету прво себи, а потом и науци, држави и будућим генерацијама.