Више новца уз већу контролу

Оправдано или не, политичку сцену грађани Србије годинама виде као једну од најкорумпиранијих сфера друштва. Исто тако, међутим, нико не може да се сети ниједног доказаног случаја корупције. Прича о томе да сви власници крупног капитала финансирају све странке давно је постала опште место српске политике, а опет никада се ни у једном страначком финансијском извештају није појавио нико од оних које називамо тајкунима, чак и упркос признању неких од њих да су то радили.

Везе између политике и бизниса нису никаква специфичност Србије, али се државе међусобно разликују по томе колико су ти подаци јавности познати и којим механизмима успевају да спрече злоупотребе. А финансијски извештаји српских политичких партија, које су, иначе, и саме контролисале преко скупштинског одбора за финансије, углавном су били увредљиви за здрав разум. По тим извештајима, наше партије финансирају искључиво партијски функционери и власници ником познатих СТР-ова. А новац који потроше на изборне кампање, посебно на локалном нивоу, по правилу, био је довољан за изнајмљивање неке сале на 12 минута или за плаћање рекламе од осам секунди на локалној телевизији.

 У одбрану партија, стали су, међутим, делом и стручњаци тврдећи да је важећи закон такав да практично приморава странке да „штимују“ извештаје, пошто је ограничен укупан износ новца који могу да прикупе. На крају, једини „грехови“ за које су партије могле бити кажњене јесте да уопште не предају извештаје или да се приходи и расходи не поклопе. Колико новца су заиста имале и потрошиле нико не контролише, па се тако дешавало и да потпуно прихватљиви буду и извештаји у којима, рецимо, странка наведе да је за неке локалне изборе потрошила нула динара.

Сви ови недостаци би требало да буду отклоњени новим законом о финансирању политичких активности, чију је радну верзију крајем септембра израдила радна група Министарства правде и Агенције за борбу против корупције. Доношење закона о финансирању политичких странака један је од услова које Србија мора да испуни на путу евроинтеграција, али је сада већ извесно да закон неће бити усвојен до краја ове године, како је раније најављивано.

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен каже да би закон до краја године требало да усвоји влада, а да ће се пред посланицима наћи почетком наредне године. Он је истакао да је текст закона рађен шест месеци и да је ових дана стигла веома похвална експертиза релевантних тела Европске уније – ГРЕКО-а, Венецијанске комисије и ОДИР-а.

Шта, дакле, доноси нови закон?

„Износи средстава из приватних извора неће бити лимитирани износима из јавних извора, већ је лимит постављен само у односу на финансијере, па тако физичко лице може дати свим политичким субјектима највише 20, а правно највише 200 просечних месечних зарада годишње. Ниједан прилог неће моћи да буде дат у готовом новцу, већ све мора бити уплаћено на рачун. Средства из буџета за финансирање редовног рада добијају политички субјекти чији су представници у парламентима, што значи да ако је коалиција учествовала на изборима, коалиција ће и добијати средства. Евентуални излазак појединих странака из коалиције нема значај за расподелу средстава, која се врши сразмерно броју гласова освојених на изборима, тако да оваква решења треба да дестимулишу трговину мандатима”, наводи неке од новина Зорана Марковић, председница радне групе.

Нови закон уводи и изборно јемство, па тако они који желе да користе средства из јавних извора морају положити обезбеђење, које ће бити враћено уколико освоје више од један одсто, односно више од 0,3 одсто гласова ако је реч о странкама националних мањина. Уведена је и прекршајна одговорност не само политичких субјеката, већ и њихових финансијера за прекорачења лимита, а поред новчаних казни до два милиона динара, предвиђене су и затворске санкције за кршење закона.

Колико ће, међутим, сва ова решења, променити понашање странака и утицати на то да токови новца у политици буду видљивији, видеће се тек за две, три године, када се очекују први ефекти закона.

Јер, чак и да га посланици не „покваре“ амандманима, као што се већ дешавало, ни најбоља законска решења неће ништа помоћи ако не буду доследно примењивана. Један од учесника у изради овог закона Немања Ненадић тако каже да ни до сада нису законска решења била препрека за транспарентно финансирање странака, него недостатак воље, пре свега од стране РИК-а да се извештаји стварно провере.

„Ја за разлику од других који су учествовали у изради новог закона не мислим да ће само укидање укупног лимита за приватне донације утицати на то да странке пријављују све своје донаторе. Оно што ће их на то натерати јесте озбиљна контрола извештаја које предају“, рекао је Ненадић.

„Ни до сада нису законска решења била препрека за транспарентно финансирање странака, него недостатак воље, пре свега од стране РИК-а да се извештаји стварно провере.

Гордана Новаковић