Више од пртљага

БОН - Германски национални музеј у Нирнбергу приредио је по први пут на свету изложбу посвећену - коферима под насловом: „Пратиоци на путовањима - више од пртљага”.

На њој се могу видети мали, велики, елегантни, робусни, функционални или шминкерски кофери који готово увек одсликавају дух времена из којег потичу - као на пример: кожна торба с дугом ручком у којој су научници средином 19. века са собом носили своју имовину или нарамак од вунене тканине који су јахачи могли да привежу за седло.

Међу изложбеним експонатима има и егзотичних примерака попут зеленог дрвеног сандука украшеног цветним мотивима - оно што бисмо ми данас назвали ковчегом, некада је био - обичан кофер.

„Оца свих кофера”, тј. неке врсте „пракофера”, нема на изложби.

„Прототип нисмо нашли”, објаснила је за немачки државни радио „Дојче веле” организаторка изложбе Клаудија Зелхајм.

„Тражили смо једноставно маркантне, посебне примерке. И ако ћемо поштено, кофери нису били предмети који би људи баш намерно сачували. Кофер је до 19. века био у северној Немачкој нека врста намештаја за складиштење. Они се тек у 18. веку појављују у инвентарима као нпр. кофер за кочије на путовањима, али то се не може означити прототипом”, додала је она.

Оно што се може наћи на изложби јесте широка палета „кофера” дизајнираних на разне начине - од оних за кочију, преко извезених путних торби и плетених кошара које су биле посебно омиљене због своје лакоће, па све до спортских руксака и алуминијумских кофера из нашег времена.

Посебно занимљиви примерци, међутим, потичу из прошлости попут оног који је припадао једном канонику из Минстера (око 1800.). Његов се „кофер” састојао од 170 делова. У њему је било места и за прибор за јело, за порцуланске шољице и двоглед.

Изложба показује и то како је проналазак железнице променио традицију путовања, а потом и „долазак” авиона и развој аутомобила.

И док су морнари волели грубе, велике вреће, војним официрима такозваног Трећег Рајха дражи је био ред у поцинкованим сандуцима.

Томас Ман је пак на путовања 1952. ишао са старомодним кофером своје таште, док су неке филмске диве путовале с такозваним ‑слоновима”.

„Марлен Дитрих је, на пример, путовала са 'слоновима'. То су били њени кофери-ормари. Већ су сами по себи били тешки па је требало пуно слугу-носача да се уопште помакну. То није био пртљаг који неко може сам да носи, већ су га други носили”, објаснила је Зелхајм.