Više od prtljaga

BON - Germanski nacionalni muzej u Nirnbergu priredio je po prvi put na svetu izložbu posvećenu - koferima pod naslovom: „Pratioci na putovanjima - više od prtljaga”.

Na njoj se mogu videti mali, veliki, elegantni, robusni, funkcionalni ili šminkerski koferi koji gotovo uvek odslikavaju duh vremena iz kojeg potiču - kao na primer: kožna torba s dugom ručkom u kojoj su naučnici sredinom 19. veka sa sobom nosili svoju imovinu ili naramak od vunene tkanine koji su jahači mogli da privežu za sedlo.

Među izložbenim eksponatima ima i egzotičnih primeraka poput zelenog drvenog sanduka ukrašenog cvetnim motivima - ono što bismo mi danas nazvali kovčegom, nekada je bio - običan kofer.

„Oca svih kofera”, tj. neke vrste „prakofera”, nema na izložbi.

„Prototip nismo našli”, objasnila je za nemački državni radio „Dojče vele” organizatorka izložbe Klaudija Zelhajm.

„Tražili smo jednostavno markantne, posebne primerke. I ako ćemo pošteno, koferi nisu bili predmeti koji bi ljudi baš namerno sačuvali. Kofer je do 19. veka bio u severnoj Nemačkoj neka vrsta nameštaja za skladištenje. Oni se tek u 18. veku pojavljuju u inventarima kao npr. kofer za kočije na putovanjima, ali to se ne može označiti prototipom”, dodala je ona.

Ono što se može naći na izložbi jeste široka paleta „kofera” dizajniranih na razne načine - od onih za kočiju, preko izvezenih putnih torbi i pletenih košara koje su bile posebno omiljene zbog svoje lakoće, pa sve do sportskih ruksaka i aluminijumskih kofera iz našeg vremena.

Posebno zanimljivi primerci, međutim, potiču iz prošlosti poput onog koji je pripadao jednom kanoniku iz Minstera (oko 1800.). Njegov se „kofer” sastojao od 170 delova. U njemu je bilo mesta i za pribor za jelo, za porculanske šoljice i dvogled.

Izložba pokazuje i to kako je pronalazak železnice promenio tradiciju putovanja, a potom i „dolazak” aviona i razvoj automobila.

I dok su mornari voleli grube, velike vreće, vojnim oficirima takozvanog Trećeg Rajha draži je bio red u pocinkovanim sanducima.

Tomas Man je pak na putovanja 1952. išao sa staromodnim koferom svoje tašte, dok su neke filmske dive putovale s takozvanim ‑slonovima”.

„Marlen Ditrih je, na primer, putovala sa 'slonovima'. To su bili njeni koferi-ormari. Već su sami po sebi bili teški pa je trebalo puno slugu-nosača da se uopšte pomaknu. To nije bio prtljag koji neko može sam da nosi, već su ga drugi nosili”, objasnila je Zelhajm.