Русија у канџама национализма

Московска полиција привела је у суботу више од хиљаду људи како би спречила нереде који главни град Русије већ више од недељу дана држе у правом ванредном стању. Заплењена су два службена пиштоља, 11 трауматских оружја, 21 нож, металне шипке, мотке, мноштво бакљи и сличних опасних навијачких реквизита... Садашњи нереди изазвани су убиством Јегора Свиридова, навијача фудбалског клуба Спартак, које су, како се сумња, извршили придошлице с Кавказа. Није много требало да се бес осветничке гомиле прелије и на припаднике других неруских етничких група: Вијетнамце, Узбекистанце, Таџикистанце, Киргизе... Неколико људи је убијено, много их је повређено.

Улице руске престонице препуне су чувара реда опремљених и за најжешћу битку. У погону су, практично, све службе које брину о миру у руској престоници. Државна надлештва су на опрезу, трговци пазе на сваки знак могућих нереда, појачан је надзор паркова, улаза и излаза градског метроа, железничких и аутобуских станица... Ништа другачије није ни у другим великим руским градовима. Разлога за бригу свакако има, пошто је протекла недеља обележена масовним тучама, убиствима, и окупљањима великих група „руских и неруских“ грађана, очигледно, спремних на све...

Према неким проценама, у Русији живи чак 10 милиона имиграната. Практично цела једна држава. Већина придошлица су из делова бившег Совјетског Савеза, углавном из азијских и кавкаских република Таџикистана, Узбекистана, Киргизије, Азербејџана... у којима су услови за живот далеко лошији него у европском делу највеће државе на свету. Сви они дошли су овамо да, не либећи се и најтежих послова и одричући се много чега, раде и зараде, а новац потом пошаљу својима код куће. Истовремено, далеко од кућа, неорганизовани и незаштићени, лака су мета за све оне који сматрају да су искључиво дођоши криви за све невоље које су се свалиле на руско друштво.

Није ово неко ново стање. И у совјетска времена миграције у оквиру социјалистичке империје биле су масовне, и не увек инициране политичким потезима власти. По распаду СССР-а јуриш гастарбајтера на велике руске градове попут Москве и Санкт Петербурга није минуо, напротив, постао је још интензивнији. Уз то, све лошија демографска слика савремене Русије утицала је да власти додатно подстакну ово досељавање, између осталог, давањем посебних визних олакшица житељима некадашњих совјетских република.

У великим градовима, пре свега онима који интензивираним комуналним радовима покушавају да се извуку из деценијског совјетског сивила, увек је било довољно посла, посебно за придошлу неквалификовану радну снагу. Али убрзани економски успон Русије у протеклој деценији знатно је успорен најновијом светском финансијском кризом. Први су тај ударац, наравно, осетили дођоши. За њих је посла бивало све мање. Али и за домаће. То је створило неповерење и напетост који су се изродили у сукобе. И то оне најопасније, засноване на етничкој припадности. А управо тај етнички анимозитет постао је главна претња стабилности руског друштва.

Александар Белов, Московљанин и лидер „Покрета против нелегалне имиграције” (ДПНИ), као осведочени руски националиста врло је отворен: „Ово је руски град и тако мора да остане!“ „Мигранти су прихватљиви само ако су у интересу друштва, ако владају вештинама које домаћи немају, што је мало вероватно“, надовезује се идеолог ДПНИ Виктор Јакушев.  

Додатни проблем Русије јесте – раст неонацизма. Млади, углавном школарци обријаних глава, обучени у немачке војничке униформе из Другог светског рата, са свим припадајућим знамењима, све чешће и све отвореније парадирају улицама великих руских градова. И они су увек спремни на тучу са имигрантима, па чак и на убиства. Униформе и нацистичка знамења набављају сасвим легално – преко Интернета. Главни слоган им је: „Русија за Русе“.

„Расизам је као аждаја, одсечете јој једну главу и одмах израсте друга“, опомињу социолози и додају: „Ма колико се власти трудиле да казненим мерама угуше ксенофобију, једини одговор на ову пошаст јесте борба против сиромаштва и незапослености и стварање перспективе за младе.“ У овом тренутку, чини се, руска држава је, управо у том смислу, из руку испустила многе дизгине, а повратак у нормално стање биће дуг и мукотрпан.

У Русији, једни поред других, живи чак 182 народа. Велика већина њих су, током векова, дали свој допринос стварању руске, а до пре 20 година и совјетске државности. За све њих екстремизам представља опасност која прети да разруши територијалну целовитост, социјално-економски и политички систем... Нестанку СССР-а претходила је велика пљачка земље и масовно осиромашење становништва, што се убрзаним темпом наставило и по успостављању нових, независних држава. Потрага за бољим животом претворила се тако у – борбу за голи опстанак, у којој средства нису бирана.

Комбинација радикалног национализма, расизма, као и одсуство перспективе за младе људе, постаје озбиљна опасност за стабилност данашње Русије. При томе изјаве званичника показују сву немоћ актуелне власти, али указују и да ни такозвана опозиција нема бољи одговор на догађаје из протекле недеље. Отворена нетрпељивост између Руса и „несловена“ могла би, у крајњој мери, као одговор да проузрокује и ограничење основних људских слобода.

Једнако и за једне и за друге, опомињу медији.

--------------------------------------------

Дођоши на мети

Према проценама организација за заштиту људских права, током ове године у Русији је са позиција агресивне ксенофобије регистровано 300 напада на грађане различитих националности. Убијено је 35 особа, а рањено више од стотину. Највише напада забележено је у Москви и Московској области, Нижњеновгородској области, Санкт Петербургу и Лењинградској области, Алтајском крају, Владивостоку и Јарославској области.

 -------------------------------------------------------------

Уличне патроле

Нереди у Москви, до којих је долазило протеклих дана, иницирали су појаву специфичних „уличних патрола“. Реч је о групама младих који се путем Интернета окупљају у екипе од по осам особа и ноћу обилазе своје делове града како би спречили евентуалне туче између припадника различитих националности.