Rusija u kandžama nacionalizma

Moskovska policija privela je u subotu više od hiljadu ljudi kako bi sprečila nerede koji glavni grad Rusije već više od nedelju dana drže u pravom vanrednom stanju. Zaplenjena su dva službena pištolja, 11 traumatskih oružja, 21 nož, metalne šipke, motke, mnoštvo baklji i sličnih opasnih navijačkih rekvizita... Sadašnji neredi izazvani su ubistvom Jegora Sviridova, navijača fudbalskog kluba Spartak, koje su, kako se sumnja, izvršili pridošlice s Kavkaza. Nije mnogo trebalo da se bes osvetničke gomile prelije i na pripadnike drugih neruskih etničkih grupa: Vijetnamce, Uzbekistance, Tadžikistance, Kirgize... Nekoliko ljudi je ubijeno, mnogo ih je povređeno.

Ulice ruske prestonice prepune su čuvara reda opremljenih i za najžešću bitku. U pogonu su, praktično, sve službe koje brinu o miru u ruskoj prestonici. Državna nadleštva su na oprezu, trgovci paze na svaki znak mogućih nereda, pojačan je nadzor parkova, ulaza i izlaza gradskog metroa, železničkih i autobuskih stanica... Ništa drugačije nije ni u drugim velikim ruskim gradovima. Razloga za brigu svakako ima, pošto je protekla nedelja obeležena masovnim tučama, ubistvima, i okupljanjima velikih grupa „ruskih i neruskih“ građana, očigledno, spremnih na sve...

Prema nekim procenama, u Rusiji živi čak 10 miliona imigranata. Praktično cela jedna država. Većina pridošlica su iz delova bivšeg Sovjetskog Saveza, uglavnom iz azijskih i kavkaskih republika Tadžikistana, Uzbekistana, Kirgizije, Azerbejdžana... u kojima su uslovi za život daleko lošiji nego u evropskom delu najveće države na svetu. Svi oni došli su ovamo da, ne libeći se i najtežih poslova i odričući se mnogo čega, rade i zarade, a novac potom pošalju svojima kod kuće. Istovremeno, daleko od kuća, neorganizovani i nezaštićeni, laka su meta za sve one koji smatraju da su isključivo dođoši krivi za sve nevolje koje su se svalile na rusko društvo.

Nije ovo neko novo stanje. I u sovjetska vremena migracije u okviru socijalističke imperije bile su masovne, i ne uvek inicirane političkim potezima vlasti. Po raspadu SSSR-a juriš gastarbajtera na velike ruske gradove poput Moskve i Sankt Peterburga nije minuo, naprotiv, postao je još intenzivniji. Uz to, sve lošija demografska slika savremene Rusije uticala je da vlasti dodatno podstaknu ovo doseljavanje, između ostalog, davanjem posebnih viznih olakšica žiteljima nekadašnjih sovjetskih republika.

U velikim gradovima, pre svega onima koji intenziviranim komunalnim radovima pokušavaju da se izvuku iz decenijskog sovjetskog sivila, uvek je bilo dovoljno posla, posebno za pridošlu nekvalifikovanu radnu snagu. Ali ubrzani ekonomski uspon Rusije u protekloj deceniji znatno je usporen najnovijom svetskom finansijskom krizom. Prvi su taj udarac, naravno, osetili dođoši. Za njih je posla bivalo sve manje. Ali i za domaće. To je stvorilo nepoverenje i napetost koji su se izrodili u sukobe. I to one najopasnije, zasnovane na etničkoj pripadnosti. A upravo taj etnički animozitet postao je glavna pretnja stabilnosti ruskog društva.

Aleksandar Belov, Moskovljanin i lider „Pokreta protiv nelegalne imigracije” (DPNI), kao osvedočeni ruski nacionalista vrlo je otvoren: „Ovo je ruski grad i tako mora da ostane!“ „Migranti su prihvatljivi samo ako su u interesu društva, ako vladaju veštinama koje domaći nemaju, što je malo verovatno“, nadovezuje se ideolog DPNI Viktor Jakušev.  

Dodatni problem Rusije jeste – rast neonacizma. Mladi, uglavnom školarci obrijanih glava, obučeni u nemačke vojničke uniforme iz Drugog svetskog rata, sa svim pripadajućim znamenjima, sve češće i sve otvorenije paradiraju ulicama velikih ruskih gradova. I oni su uvek spremni na tuču sa imigrantima, pa čak i na ubistva. Uniforme i nacistička znamenja nabavljaju sasvim legalno – preko Interneta. Glavni slogan im je: „Rusija za Ruse“.

„Rasizam je kao aždaja, odsečete joj jednu glavu i odmah izraste druga“, opominju sociolozi i dodaju: „Ma koliko se vlasti trudile da kaznenim merama uguše ksenofobiju, jedini odgovor na ovu pošast jeste borba protiv siromaštva i nezaposlenosti i stvaranje perspektive za mlade.“ U ovom trenutku, čini se, ruska država je, upravo u tom smislu, iz ruku ispustila mnoge dizgine, a povratak u normalno stanje biće dug i mukotrpan.

U Rusiji, jedni pored drugih, živi čak 182 naroda. Velika većina njih su, tokom vekova, dali svoj doprinos stvaranju ruske, a do pre 20 godina i sovjetske državnosti. Za sve njih ekstremizam predstavlja opasnost koja preti da razruši teritorijalnu celovitost, socijalno-ekonomski i politički sistem... Nestanku SSSR-a prethodila je velika pljačka zemlje i masovno osiromašenje stanovništva, što se ubrzanim tempom nastavilo i po uspostavljanju novih, nezavisnih država. Potraga za boljim životom pretvorila se tako u – borbu za goli opstanak, u kojoj sredstva nisu birana.

Kombinacija radikalnog nacionalizma, rasizma, kao i odsustvo perspektive za mlade ljude, postaje ozbiljna opasnost za stabilnost današnje Rusije. Pri tome izjave zvaničnika pokazuju svu nemoć aktuelne vlasti, ali ukazuju i da ni takozvana opozicija nema bolji odgovor na događaje iz protekle nedelje. Otvorena netrpeljivost između Rusa i „neslovena“ mogla bi, u krajnjoj meri, kao odgovor da prouzrokuje i ograničenje osnovnih ljudskih sloboda.

Jednako i za jedne i za druge, opominju mediji.

--------------------------------------------

Dođoši na meti

Prema procenama organizacija za zaštitu ljudskih prava, tokom ove godine u Rusiji je sa pozicija agresivne ksenofobije registrovano 300 napada na građane različitih nacionalnosti. Ubijeno je 35 osoba, a ranjeno više od stotinu. Najviše napada zabeleženo je u Moskvi i Moskovskoj oblasti, Nižnjenovgorodskoj oblasti, Sankt Peterburgu i Lenjingradskoj oblasti, Altajskom kraju, Vladivostoku i Jaroslavskoj oblasti.

 -------------------------------------------------------------

Ulične patrole

Neredi u Moskvi, do kojih je dolazilo proteklih dana, inicirali su pojavu specifičnih „uličnih patrola“. Reč je o grupama mladih koji se putem Interneta okupljaju u ekipe od po osam osoba i noću obilaze svoje delove grada kako bi sprečili eventualne tuče između pripadnika različitih nacionalnosti.