Уместо нас топлу воду продају – Руси

Да је пре преузимања 51 одсто Нафтне индустрије Србије влада одлучила да нафтне, гасне и геотермалне бушотине изузме из купопродајног уговора и да њима управља искључиво држава, а не већински власник капитала „Гаспромњефт”, данас бисмо ми, уместо руског газде, продавали топлу воду у Србији и од тога – зарађивали. 

Иако по закону природна богатства не могу да се продају, НИС је данас тај који има право издавања у закуп бушотина из којих се црпу нафта, гас и топла вода.

Упитана да ли смо морали да права на експлоатацију уступимо новом власнику или је то могла да ради Србија, Зорана Михајловић-Милановић, члан Председништва СНС задужена за енергетику, каже за „Политику” да је држава остала формалноправно власник, али њена природна богатства продаје данас „Гаспромњефт” и убира приходе од тога.

– За то не можемо кривити „Гаспромњефт”, већ Србију која је имала могућност да пре продаје НИС-а „Нафтагас” или само рудна богатства издвоји из компаније. Или да у самом уговору наведемо да ми као држава имамо право експлоатације, данас бисмо били једини који управљамо и продајемо домаће залихе нафте, гаса или топле воде – појашњава наша саговорница.

Уочи продаје „Телекома” иста је ситуација са инфраструктуром овог јавног предузећа, коју Србија хоће да прода, иако би од тога могла посебно да зарађује, каже Михајловић-Милановићева.

Тачно је, додаје, да НИС плаћа надокнаду држави од око један одсто за експлоатацију природних ресурса, с тим што су они уговором заштитили себе да чак и уколико дође до промене и повећања надокнаде за „Гаспромњефт” важи цена из периода када су потписали купопродајни уговор.

НИС би до краја јануара 2011. године требало да распише тендер за продају или закуп бушотина геотермалних вода, чији је потенцијал око седам милиона кубика топле воде, и тако стимулише коришћење обновљивих извора енергије, уместо гаса или струје који постају све скупљи енергенти.

У Покрајинском секретаријату за енергетику потврђују да је НИС као власник 51 одсто капитала НИС-а преузето и саме и бушотине и да он сада као газда одлучује шта ће да ради са њима.

Циљ је, како је потврђено „Политици” у Секретаријату, да топла вода (користи се тек 20 одсто од укупних количина) почне да се троши као енергент за грејање насеља, болница, предузећа, стакленика, а не само за бањска лечења као у последњих 30 година. Идеја је да Србија поново заузме седмо-осмо место у Европи по коришћењу геотермалних вода, како је било осамдесетих година.

Разлог више да се крене у масовније коришћење топле воде јесте, поред уштеда у кућном буџету, и то што већ постоји инфраструктура за велики број градова у околини Новог Сада који се могу прикључити на овај систем. У овом часу од 24 изграђена геотермална система и 53 нове бушотине за које је потврђено да имају топлу воду, користи се тек 11 чији је потенцијал око 3,8 милиона кубика воде. Невоља је, међутим, што ни тај потенцијал није искоришћен до краја, већ се троши око 900.000 кубика.

Као главни разлог зашто Србија не користи у већој мери подземне воде, у Покрајинском секретаријату подсећају на период када се гас домаћинствима продавао готово за џабе, што више није случај, али и чињеница да је велики број предузећа попут „Кожаре” у Кули престао да користи топлу воду у производњи.

Већина фирми које су у међувремену приватизоване прешле су на коришћење других извора енергије или нису биле заинтересоване да користе топлу воду. Неке су промениле делатност, па им топла вода више није била потребна ни за производњу.

Још један од разлога због чега је опало интересовање за коришћење геотермалних вода јесте и чињеница да су улагања у нове бушотине до дубине од око 1.500 метара око милион евра.

Секретаријат се већ, како се сазнаје, укључио у стимулисање потенцијалних корисника геотермалних вода тиме што одобрава бесповратна средства од око пет милиона динара онима који потпишу уговор с „Гаспромњефтом” о куповини или закупу бушотине.

Упитани да ли је разлог мале искоришћености и то што је цена кубика воде по којој је НИС продаје висока, у Секретаријату кажу да се цена кубика воде креће од 20 до 60 динара, у зависности од тога да ли се користи за купање у бањама или за грејање.

Према важећој уредби, накнада одржавања геотермалних система је један одсто од бруто прихода НИС-а. Примера ради, ако се прода 900.00 кубика воде и то помножи са 20 динара, значи да је зарада НИС-а око 18 милиона динара, с тим што они од тога 180.000 треба да плате држави кроз накнаду коришћења, иако су трошкови НИС-а за одржавање инсталација и нових бушотина знатно већи.

На питање шта се дешава с топлом водом која се не искористи, да ли она отиче у бесцење, у Секретаријату појашњавају да је добра страна што систем може да се конзервира и вода сачува, односно користи по потреби.

Очекује се да ће масовније коришћење геотермалних вода почети с приливом пара из претприступних фондова за пољопривреду, односно када се буду прописале квоте за кукуруз или пшеницу. Газдинства ће у тим околностима кренути са озбиљнијим подизањем стакленика, за шта им је најисплативије да користе управо геотермалну воду. Пример за то је Мађарска, где је масовније коришћење топле воде скопчано управо с новцем из ЕУ.

У НИС-у кажу да свако правно лице које је заинтересовано да за своје потребе и различите намене добије и користи топлу воду може на основу пројекта да добије одобрење за истраживање и, уколико би желело да на неком локалитету буши хидротермалну бушотину, мора да прође одговарајућу процедуру.

У 2010. години у експлоатацији је девет бушотина. На овим локалитетима НИС је изградио надземне хидротермалне системе о свом трошку и врши експлоатацију (производњу) термалне воде и њену припрему, а воду продаје корисницима. Међусобни односи су решени уговором о купопродаји, „Нафтагас” је обавезан да одржава системе и израђује потребну документацију, а корисник да преузме уговорене количине воде и депонује искоришћену воду о свом трошку.

На свим локалитетима на којима експлоатише термална вода, НИС поседује одобрење за експлоатацију по Закону о рударству, добијено такође од Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне сировине.