Umesto nas toplu vodu prodaju – Rusi

Da je pre preuzimanja 51 odsto Naftne industrije Srbije vlada odlučila da naftne, gasne i geotermalne bušotine izuzme iz kupoprodajnog ugovora i da njima upravlja isključivo država, a ne većinski vlasnik kapitala „Gaspromnjeft”, danas bismo mi, umesto ruskog gazde, prodavali toplu vodu u Srbiji i od toga – zarađivali. 

Iako po zakonu prirodna bogatstva ne mogu da se prodaju, NIS je danas taj koji ima pravo izdavanja u zakup bušotina iz kojih se crpu nafta, gas i topla voda.

Upitana da li smo morali da prava na eksploataciju ustupimo novom vlasniku ili je to mogla da radi Srbija, Zorana Mihajlović-Milanović, član Predsedništva SNS zadužena za energetiku, kaže za „Politiku” da je država ostala formalnopravno vlasnik, ali njena prirodna bogatstva prodaje danas „Gaspromnjeft” i ubira prihode od toga.

– Za to ne možemo kriviti „Gaspromnjeft”, već Srbiju koja je imala mogućnost da pre prodaje NIS-a „Naftagas” ili samo rudna bogatstva izdvoji iz kompanije. Ili da u samom ugovoru navedemo da mi kao država imamo pravo eksploatacije, danas bismo bili jedini koji upravljamo i prodajemo domaće zalihe nafte, gasa ili tople vode – pojašnjava naša sagovornica.

Uoči prodaje „Telekoma” ista je situacija sa infrastrukturom ovog javnog preduzeća, koju Srbija hoće da proda, iako bi od toga mogla posebno da zarađuje, kaže Mihajlović-Milanovićeva.

Tačno je, dodaje, da NIS plaća nadoknadu državi od oko jedan odsto za eksploataciju prirodnih resursa, s tim što su oni ugovorom zaštitili sebe da čak i ukoliko dođe do promene i povećanja nadoknade za „Gaspromnjeft” važi cena iz perioda kada su potpisali kupoprodajni ugovor.

NIS bi do kraja januara 2011. godine trebalo da raspiše tender za prodaju ili zakup bušotina geotermalnih voda, čiji je potencijal oko sedam miliona kubika tople vode, i tako stimuliše korišćenje obnovljivih izvora energije, umesto gasa ili struje koji postaju sve skuplji energenti.

U Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku potvrđuju da je NIS kao vlasnik 51 odsto kapitala NIS-a preuzeto i same i bušotine i da on sada kao gazda odlučuje šta će da radi sa njima.

Cilj je, kako je potvrđeno „Politici” u Sekretarijatu, da topla voda (koristi se tek 20 odsto od ukupnih količina) počne da se troši kao energent za grejanje naselja, bolnica, preduzeća, staklenika, a ne samo za banjska lečenja kao u poslednjih 30 godina. Ideja je da Srbija ponovo zauzme sedmo-osmo mesto u Evropi po korišćenju geotermalnih voda, kako je bilo osamdesetih godina.

Razlog više da se krene u masovnije korišćenje tople vode jeste, pored ušteda u kućnom budžetu, i to što već postoji infrastruktura za veliki broj gradova u okolini Novog Sada koji se mogu priključiti na ovaj sistem. U ovom času od 24 izgrađena geotermalna sistema i 53 nove bušotine za koje je potvrđeno da imaju toplu vodu, koristi se tek 11 čiji je potencijal oko 3,8 miliona kubika vode. Nevolja je, međutim, što ni taj potencijal nije iskorišćen do kraja, već se troši oko 900.000 kubika.

Kao glavni razlog zašto Srbija ne koristi u većoj meri podzemne vode, u Pokrajinskom sekretarijatu podsećaju na period kada se gas domaćinstvima prodavao gotovo za džabe, što više nije slučaj, ali i činjenica da je veliki broj preduzeća poput „Kožare” u Kuli prestao da koristi toplu vodu u proizvodnji.

Većina firmi koje su u međuvremenu privatizovane prešle su na korišćenje drugih izvora energije ili nisu bile zainteresovane da koriste toplu vodu. Neke su promenile delatnost, pa im topla voda više nije bila potrebna ni za proizvodnju.

Još jedan od razloga zbog čega je opalo interesovanje za korišćenje geotermalnih voda jeste i činjenica da su ulaganja u nove bušotine do dubine od oko 1.500 metara oko milion evra.

Sekretarijat se već, kako se saznaje, uključio u stimulisanje potencijalnih korisnika geotermalnih voda time što odobrava bespovratna sredstva od oko pet miliona dinara onima koji potpišu ugovor s „Gaspromnjeftom” o kupovini ili zakupu bušotine.

Upitani da li je razlog male iskorišćenosti i to što je cena kubika vode po kojoj je NIS prodaje visoka, u Sekretarijatu kažu da se cena kubika vode kreće od 20 do 60 dinara, u zavisnosti od toga da li se koristi za kupanje u banjama ili za grejanje.

Prema važećoj uredbi, naknada održavanja geotermalnih sistema je jedan odsto od bruto prihoda NIS-a. Primera radi, ako se proda 900.00 kubika vode i to pomnoži sa 20 dinara, znači da je zarada NIS-a oko 18 miliona dinara, s tim što oni od toga 180.000 treba da plate državi kroz naknadu korišćenja, iako su troškovi NIS-a za održavanje instalacija i novih bušotina znatno veći.

Na pitanje šta se dešava s toplom vodom koja se ne iskoristi, da li ona otiče u bescenje, u Sekretarijatu pojašnjavaju da je dobra strana što sistem može da se konzervira i voda sačuva, odnosno koristi po potrebi.

Očekuje se da će masovnije korišćenje geotermalnih voda početi s prilivom para iz pretpristupnih fondova za poljoprivredu, odnosno kada se budu propisale kvote za kukuruz ili pšenicu. Gazdinstva će u tim okolnostima krenuti sa ozbiljnijim podizanjem staklenika, za šta im je najisplativije da koriste upravo geotermalnu vodu. Primer za to je Mađarska, gde je masovnije korišćenje tople vode skopčano upravo s novcem iz EU.

U NIS-u kažu da svako pravno lice koje je zainteresovano da za svoje potrebe i različite namene dobije i koristi toplu vodu može na osnovu projekta da dobije odobrenje za istraživanje i, ukoliko bi želelo da na nekom lokalitetu buši hidrotermalnu bušotinu, mora da prođe odgovarajuću proceduru.

U 2010. godini u eksploataciji je devet bušotina. Na ovim lokalitetima NIS je izgradio nadzemne hidrotermalne sisteme o svom trošku i vrši eksploataciju (proizvodnju) termalne vode i njenu pripremu, a vodu prodaje korisnicima. Međusobni odnosi su rešeni ugovorom o kupoprodaji, „Naftagas” je obavezan da održava sisteme i izrađuje potrebnu dokumentaciju, a korisnik da preuzme ugovorene količine vode i deponuje iskorišćenu vodu o svom trošku.

Na svim lokalitetima na kojima eksploatiše termalna voda, NIS poseduje odobrenje za eksploataciju po Zakonu o rudarstvu, dobijeno takođe od Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine.