Спала књига на – две банке

После продаје седам већих српских банака и недавне докапитализације Чачанске банке, на српском банкарском тржишту остало је још 15 банака са домаћим капиталом од којих је девет са доминантно државним власништвом. Држава је одлучна да задржи две јаке националне банке – Комерцијалну и Поштанску штедионицу, али после спајања са Српском банком. Тим двема банкама са државним власништвом највероватније ће се придружити и једна развојна.

Како за "Политику" истиче Владислав Цветковић, саветник за приватизацију у Агенцији за осигурање депозита, држава намерава да до краја године докапитализацијом озбиљно ојача Поштанску штедионицу, а потом и припајањем Српске банке. Након тога Штедионица ће, уз професионалнији менаџмент и савременије пословање, доживети велику промену

– Поштанска штедионица, са дугом традицијом, остаће у највећој мери, као и до сада, оријентисана на пословање са становништвом с тим што ће тако квалитативно ојачана моћи да пружи модерније банкарске услуге највећем броју грађана у Србији, каже Цветковић и додаје да банке са већинским домаћим капиталом учествују тренутно у укупној банкарској активи са око 21 одсто.

Комерцијална банка је већ сада једна од најјачих банка која може да се у сваком погледу "носи" са страним конкурентима. Поред тога што је неприкосновени лидер у штедњи, и што има најраспрострањенију банкарску мрежу, њена предност је и у томе што се ЕБРД после докапитализације обавезао да ће обезбедити повољне кредитне линије, чиме ће Комерцијална бити још конкурентнија на тржишту.

Уз ове две домаће банке рачуна се и на Фонд за развој који, како каже саговорник, већ сада има карактер развојне банке јер кредитира развојне програме за које је држава заинтересована, пре свега мала и средња предузећа која креирају нова радна места. По његовим речима, у наредном периоду држава ће донети стратегију и за решавање будућности ЈУБМЕС банке која је иначе имала функцију да финансијски прати извозне послове.

Чачанску банку је ЕБРД докапитализовао по истом моделу као и Комерцијалну. Држава, која је са Европском банком остала већински власник, и даље ће развијати ову, истиче саговорник, добро регионално позиционирану банку, како би се за три године остварили већи ефекти од приватизације.

За крагујевачку Креди банку тендер је у току, а држава намерава да је прода стратешком партнеру. До краја године донеће се и стратегија којом ће се трасирати даља приватизација те банке, као и Привредне банке Панчево.

Држава за сада нема намеру да продаје мањински пакет у Привредној банци Београд јер та банка, са новим менаџментом, има веома добру тржишну перспективу. Агробанка би, како каже Цветковић, у ближој будућности могла да нађе стратешког партнера као будућег власника, уз претходно решавање односа са државом, која иако је мањински власник, има значајна потраживања везана за кредите Светске банке.

По оцени саветника за приватизацију банака, банке које су задржане у домаћем власништву равноправно ће конкурисати "супарницима" са потпуним или већинским страним капиталом, које потичу из великих европских банкарских система.

– Упркос продаји шест значајних српских банака, остале су банке које имају најсолиднију банкарску мрежу и велики капацитет за мобилизацију домаће штедње, што ће им омогућити да у следећој фази развоја финансијског сектора, када ће се значајно повећати услуге осигурања, пензионих и инвестиционих фондова, брзо развијају и повећају тржишни утицај. У том смислу, могло би се слободно рећи да се српско финансијско тржиште већ сада профилише тако да – закључује Цветковић – постоји, по многима, неопходна равнотежа између домаћег и страног капитала.