Spala knjiga na – dve banke

Posle prodaje sedam većih srpskih banaka i nedavne dokapitalizacije Čačanske banke, na srpskom bankarskom tržištu ostalo je još 15 banaka sa domaćim kapitalom od kojih je devet sa dominantno državnim vlasništvom. Država je odlučna da zadrži dve jake nacionalne banke – Komercijalnu i Poštansku štedionicu, ali posle spajanja sa Srpskom bankom. Tim dvema bankama sa državnim vlasništvom najverovatnije će se pridružiti i jedna razvojna.

Kako za "Politiku" ističe Vladislav Cvetković, savetnik za privatizaciju u Agenciji za osiguranje depozita, država namerava da do kraja godine dokapitalizacijom ozbiljno ojača Poštansku štedionicu, a potom i pripajanjem Srpske banke. Nakon toga Štedionica će, uz profesionalniji menadžment i savremenije poslovanje, doživeti veliku promenu

– Poštanska štedionica, sa dugom tradicijom, ostaće u najvećoj meri, kao i do sada, orijentisana na poslovanje sa stanovništvom s tim što će tako kvalitativno ojačana moći da pruži modernije bankarske usluge najvećem broju građana u Srbiji, kaže Cvetković i dodaje da banke sa većinskim domaćim kapitalom učestvuju trenutno u ukupnoj bankarskoj aktivi sa oko 21 odsto.

Komercijalna banka je već sada jedna od najjačih banka koja može da se u svakom pogledu "nosi" sa stranim konkurentima. Pored toga što je neprikosnoveni lider u štednji, i što ima najrasprostranjeniju bankarsku mrežu, njena prednost je i u tome što se EBRD posle dokapitalizacije obavezao da će obezbediti povoljne kreditne linije, čime će Komercijalna biti još konkurentnija na tržištu.

Uz ove dve domaće banke računa se i na Fond za razvoj koji, kako kaže sagovornik, već sada ima karakter razvojne banke jer kreditira razvojne programe za koje je država zainteresovana, pre svega mala i srednja preduzeća koja kreiraju nova radna mesta. Po njegovim rečima, u narednom periodu država će doneti strategiju i za rešavanje budućnosti JUBMES banke koja je inače imala funkciju da finansijski prati izvozne poslove.

Čačansku banku je EBRD dokapitalizovao po istom modelu kao i Komercijalnu. Država, koja je sa Evropskom bankom ostala većinski vlasnik, i dalje će razvijati ovu, ističe sagovornik, dobro regionalno pozicioniranu banku, kako bi se za tri godine ostvarili veći efekti od privatizacije.

Za kragujevačku Kredi banku tender je u toku, a država namerava da je proda strateškom partneru. Do kraja godine doneće se i strategija kojom će se trasirati dalja privatizacija te banke, kao i Privredne banke Pančevo.

Država za sada nema nameru da prodaje manjinski paket u Privrednoj banci Beograd jer ta banka, sa novim menadžmentom, ima veoma dobru tržišnu perspektivu. Agrobanka bi, kako kaže Cvetković, u bližoj budućnosti mogla da nađe strateškog partnera kao budućeg vlasnika, uz prethodno rešavanje odnosa sa državom, koja iako je manjinski vlasnik, ima značajna potraživanja vezana za kredite Svetske banke.

Po oceni savetnika za privatizaciju banaka, banke koje su zadržane u domaćem vlasništvu ravnopravno će konkurisati "suparnicima" sa potpunim ili većinskim stranim kapitalom, koje potiču iz velikih evropskih bankarskih sistema.

– Uprkos prodaji šest značajnih srpskih banaka, ostale su banke koje imaju najsolidniju bankarsku mrežu i veliki kapacitet za mobilizaciju domaće štednje, što će im omogućiti da u sledećoj fazi razvoja finansijskog sektora, kada će se značajno povećati usluge osiguranja, penzionih i investicionih fondova, brzo razvijaju i povećaju tržišni uticaj. U tom smislu, moglo bi se slobodno reći da se srpsko finansijsko tržište već sada profiliše tako da – zaključuje Cvetković – postoji, po mnogima, neophodna ravnoteža između domaćeg i stranog kapitala.