Јеремић није имао шансе

Највеће, а по многима и једино изненађење на дуго најављиваној изборној скупштини Демократске странке било је то што се на резултате гласања чекало до касно у ноћ, упркос томе што је први пут код нас на једном страначком скупу у Србији примењено електронско гласање. Савремени систем гласања уз помоћ картица с пин-кодом издржао је, како је речено, до неке 1.600. картице, а онда је око 1.100 делегата било принуђено да гласа на старински начин – заокруживањем бројева на папирном листићу.

Дуго чекање на резултате избора за пет потпредседника странке унело је тако неочекивану неизвесност у исход гласања, иако је исход, како се на крају испоставило, био углавном очекиван. Политички аналитичари то што међу новим потпредседницима нема министра спољних послова Вука Јеремића, који је добио најмањи број гласова, објашњавају углавном његовим слабим упориштем у страначкој инфраструктури.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да су делегати гласали за оне које су и предложили на ту функцију, што је последица и унутарстраначког лобирања и процене бирача ко је колико важан за странку. „Јеремић није имао ни експлицитну подршку председника странке, дакле био је препуштан сам себи, а уз све то он је човек с невеликим партијским стажом кога у странци недовољно познају и који се у последње време неколико пута и конфронтирао званичној страначкој политици“, додаје он.

Уредник „Нове српске политичке мисли“ Ђорђе Вукадиновић такође каже да је резултат потпуно очекиван. „Мислим да Јеремић није имао реалне шансе да прође и да је то и њему било јасно. Он је у трку ушао када је већ био постигнут договор страначког естаблишмента о потпредседничким функцијама и када су практично гласови бити већ подељени. Он се, међутим, не може сматрати губитником ових избора, чак и да оставимо по страни контроверзе које су пратиле ово гласање и које се уклапају у дугу традицију спекулација и митова који прате практично све изборе у ДС-у. Није прошао катастрофално, спасао је образ, освојио је респектабилан број гласова, вероватно више него што су у странци и очекивали и то би могао да буде залог за неке будуће страначке изборе“, додаје Вукадиновић.

„Јеремић, за разлику од Пајтића, па и Петровића и Ђиласа, није имао подршку у инфраструктури и ово за озбиљне аналитичаре, који су имали у виду да му је кампања морала бити другачија и да је у некој мери бојкотована, није никакво изненађење“, објашњава доцент Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић.

Стојиљковић је за Б92 рекао и да се регуларност избора не доводи у питање, упркос томе што је систем заказао.„То је мала брука, али је то непотребно додатно драматуршки обојило ове релативно неизвесне изборе, јер је ДС, тиме што је имао једног кандидата више и то не спаринг партнера, него озбиљног такмаца, ипак, дало неку демократску димензију, коју, иначе, унутарпартијски избори имају јако ретко“, сматра он.

Станковић сматра да тако озбиљна странка као што је ДС не би дозволила никакве нерегуларности приликом гласања, али да је то сада ствар личног утиска: „Ко хоће да сумња нико не може да га разувери, али резултат је резултат“.

Аналитичари су сагласни у оцени да будућа позиција Вука Јеремића у ДС-у зависи од њега самог. „Он ово може да доживи као пролазну фазу у политичкој каријери које је ипак звездане тренутке доживела у Демократској странци или да, ако код њега превлада осећај личне повређености, одлучи да се сукоби с врхом странке. Мислим да би ово друго било некоректно према странци, али и некорисно за њега. Оснивање сопствене странке био би велики политички авантуризам, а стављање на располагање некој другој странци врло неозбиљно“, каже Станковић.

Вукадиновић истиче да у овом тренутку вероватно ни сам Јеремић не зна који би му био следећи потез. По њему, овај изборни резултат му пружа наду у успех и једне и друге одлуке, али су и ризици у оба случаја велики.

„У сваком случају мислим да за сам ДС није добро то што је политичар који ужива највеће поверење јавности од свих који су се кандидовали, добије најмање гласова на унутарстраначком изборима.“

Сем очекиваних резултата избора, скупштина ДС није донела, како тврде стручњаци, ни посебне новине кад је реч о будућим активностима странке. Дејан Вук Станковић каже да је говор председника Бориса Тадића био доста апстрактан и уопштен, али да се из њега види да је ДС остала на истим позицијама. „Већи фокус је дат европским интеграцијама, а теме које је Тадић поменуо углавном су оне које су наведене као кључне и у извештају Европске комисије, а које Ђелић назива заповестима. То је углавном био промотивни говор, уобичајен за страначке конгресе, уз референце на изјаве Зорана Ђинђића и историјат ДС-а, што су опет уобичајени реторички украси у таквим приликама.“

Ђорђе Вукадиновић наводи да га је скупштина ДС-а подсетила на партијске конгресе из друге половине осамдесетих. „Није било ни еуфорије, ни нове енергије, ни нових идеја. Укратко, не мислим да су Тадић и ДС из овог конгреса изашли јачи него што су у њега ушли, ни кадровски ни идејно“, закључује уредник „Нове српске политичке мисли“.

-----------------------------------------------------------------

Ђилас – победник

Драган Ђилас је највећи победник ових избора у ДС-у, сматра Ђорђе Вукадиновић. „Тиме што је освојио највише гласова у трци за потпредседника, он се практично наметнуо као други човек у странци и Борис Тадић ће то морати озбиљно да узме у обзир. Ђилас је већ и по политичкој позицији, као градоначелник Београда, себи изборио значајном место, а сада је оно додатно потврђено и унутар страначком подршком“, објашњава Вукадиновић