Повратак "црнокошуљаша"

Немци и Аустријанци упустили су се у расправу посебне врсте. Наизменично приписују једни другима кривицу за нагли раст популарности екстремне деснице, са обе стране заједничке границе, али и географски разуђеније, широм Европе.
Кривци и кривица вреднују се у популистичком маниру, доминира питање да ли је балтичко-пруски или алпски национализам ружнији.
Конкретан одговор први су дали Немци, почетком ове недеље. Уз помоћ рачунице, извесно позајмљене из арсенала надриемпирије, установили су да је прихватљивост националистичких и (нео)нацистичких идеја у Аустрији вишеструко израженија него у Немачкој. Упоређени су резултати избора у покрајини Бранденбург и Предња Померанија, где је неонацистичка странка НПД освојила око седам одсто гласова, са резултатима парламентарних избора у Аустрији, где су две странке екстремне деснице освојиле двоструко више – безмало петнаест одсто.

Немачка једноставна рачуница усредсредила се на чињеницу да је број присталица (нео)нациста, у односу на укупан број становника Немачке, занемарујући – и када се сабере њихов број у три покрајине у којима је НПД прешао цензус за улазак у покрајински парламент. "Петнаест одсто бирача који су гласали за екстремну десницу у Аустрији, међутим, показује да сваки шести бирач алпске републике сања о прошлости", закључили су водећи немачки медији, међу њима и хамбуршки недељник "Цајт". 

Колективна заборавност

Закључак који су немачки медији извукли из изборне рачунице наишао је на критику у круговима трезвенијих аналитичара, од Берлина до Беча. Указано је да није допустиво "просто поређење" (нео)нацизма, с једне, и национализма, с друге стране.

Овај други, по њима, није својствен само екстремној десници, иако је међусобна повезаност евидентна: "Национализам, ипак, доприноси општој прихватљивости (нео)нацистичких ставова. И обрнуто (нео)нацистичка пропаганда, поготову она некажњена, подстиче пад нивоа демократске толеранције у специфичним друштвеним окружењима... Крајњи резултат је – настанак националистичке еуфорије, која подстиче раст популарности нацистичких и других екстремно десних странака", објаснио је професор политичких наука на универзитету и Инсбруку Антон Пелинка.

Аустријског политолога подржао је бечки књижевник и друштвени критичар Дорон Рабиновици. Он је, међутим, додао: "Раст популарности (нео)нацистичких идеја није у вези само са ’латентним германским национализмом’... Не би се смела изгубити из вида улога коју су, у Аустрији и у Немачкој, имали управо они фактори који су били задужени за подстицање демократских процеса, дакле највиши врхови државних администрација у две земље. Покушавајући да сузбију осећај колективне кривице за страхоте нанесене свету у Другом светском рату, несвесно су подстакли ширење колективног заборава."

Управо тај, колективни заборав допринео је популарности коју данас у две земље ужива екстремна десница. Најпре у Аустрији, чије су прве послератне владе пожуриле да објасне својим грађанима, да сву кривицу сносе немачки нацисти, док су Аустријанци били – прве жртве нацизма. Потом је јавности у Немачкој сугерисано да су други (Совјети, Балканци) били, или јесу, још већи злочинци. Као логична последица одомаћио се став: "Ништа страшно се није десило – идемо даље."

Боје мржње

Резултати колективног заборава су подстакли и ширење уско националне еуфорије у другим државама Европе. Уз Немачку и Аустрију, од северне Италије, преко Швајцарске до Мађарске и словачке на исток, до Француске и Белгије на запад, шири се дух националне нетрпељивости, мржња према свему страном и расно различитом.

Предводници су им "црнокошуљаши" савременог кова. Традиционалне боје црно и црвено, симболи родне груде и крви, и ратничко сивило, као боје оружја и мржње, све чешће се замењују наранџастим, плавим и – као врхунац цинизма – жутим. Пропагирају патриотизам, који би требало изградити на жртвенику намењеном странцима и домаћинима друге боје коже, расне припадности или вероисповести.

Куда то води, и шта би могла да донесе будућност, сазнали су странци и "расно неподобни" Аустријанци у време изборне кампање, у протекле четири недеље. Слоган екстремних десничара, намењен свима, гласио је "домаће (окружење) уместо ислама", сугеришући изолацију нехришћана и неаријеваца. А странцима је поручено да ће бити депортовани – најпре трећина њих.

-----------------------------------------------------------

Осуђен антифашиста

Гротескни епилог судског процеса против немачког антифашисте Јиргена Кама послужио је као повод иницијативи за измену закона о забрани нацистичке агитације: иако је преко интернета нудио на продају беџеве са прецртаним кукастим крстом, по производној цени, Кам је осуђен – за ширење нацистичке идеологије. Осуђен је да плати глобу плус судске трошкове, укупно шест хиљада евра.

После масовне критике у медијима и протеста јавности, министар правосуђа Бригита Циприс најавила је одговарајућу измену закона. Да ли ће, пре тога, апелациони суд укинути казну Јиргену Каму, зависи, међутим, од воље судије.