Тајни путеви новца и оружја

Од нашег сталног дописника
Загреб, 3. октобра – Суђење хрватском предузетнику Хрвоју Петрачу тек је почело а већ изазива узбуђења. Оптужен да је био "мозак" отмице сина хрватског генерала и свог пријатеља Владимира Загорца овај пословни човек с "аромом подземља" не крије своју основну одбрамбену тактику: на суђењу ће, каже, открити тајне токове нелегално зарађеног новца у шта су уплетени и неки политичари на високим функцијама, а у првом реду односи се то на сумњиво порекло богатства самог Загорца.

Дотични генерал у пензији, а предратни геодета, тај чин је стекао на месту директора војне установе "Алан" на које га је поставио тадашњи министар одбране Гојко Шушак, преко кога је ишло комплетно снабдевање Хрватске војске – од наоружања и муниције до хране и опреме. У том послу, где се много шверцовало оружјем, јер је Хрватска као и остале земље бивше Југославије у том погледу била под међународним ембаргом, одређени слој људи се веома обогатио, а опште је уверење да одатле потиче и данашње богатство генерала Загорца.

О томе је отворено на почетку суђења проговорио његов адвокат Анте Нобило: "Владимир Загорац је као помоћник министра одбране илегално стекао средства којима је Петрач имао индиректан, па чак и директан приступ. Зашто би сада Хрвоје Петрач изнуђивао од њега пола милиона евра и отимао му сина, ако је могао без последица да узме пуно више?"

Данашње загребачке новине пишу о једном од највећих светских трговаца оружјем Сиријцу Монзеру ал Касару, за кога се наводи да је у протеклом рату на простору бивше Југославије Хрватска и код њега набављала илегално оружје, иако је била под ембаргом. У истрази коју је на основу захтева из Шпаније (где ал Касар живи у луксузној вили) спровело швајцарско тужилаштво, утврђено је да је дотични 1992. године бродом у Ријеку испоручио 27 контејнера оружја и муниције (из пољског Центрекса) у вредности 2.649.000 долара, који су уплаћени преко рачуна извесног хрватског брачног пара Жељка и Сњежане Микулић у бечкој банци. Према откривеној документацији утврђено је да је роба била декларисана шифрама: на пример "чај" је био ознака за пиштоље ТТ (Тула-Токарев), а "врећице за чај" означавале су муницију итд.