Tajni putevi novca i oružja
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 3. oktobra – Suđenje hrvatskom preduzetniku Hrvoju Petraču tek je počelo a već izaziva uzbuđenja. Optužen da je bio "mozak" otmice sina hrvatskog generala i svog prijatelja Vladimira Zagorca ovaj poslovni čovek s "aromom podzemlja" ne krije svoju osnovnu odbrambenu taktiku: na suđenju će, kaže, otkriti tajne tokove nelegalno zarađenog novca u šta su upleteni i neki političari na visokim funkcijama, a u prvom redu odnosi se to na sumnjivo poreklo bogatstva samog Zagorca.
Dotični general u penziji, a predratni geodeta, taj čin je stekao na mestu direktora vojne ustanove "Alan" na koje ga je postavio tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak, preko koga je išlo kompletno snabdevanje Hrvatske vojske – od naoružanja i municije do hrane i opreme. U tom poslu, gde se mnogo švercovalo oružjem, jer je Hrvatska kao i ostale zemlje bivše Jugoslavije u tom pogledu bila pod međunarodnim embargom, određeni sloj ljudi se veoma obogatio, a opšte je uverenje da odatle potiče i današnje bogatstvo generala Zagorca.
O tome je otvoreno na početku suđenja progovorio njegov advokat Ante Nobilo: "Vladimir Zagorac je kao pomoćnik ministra odbrane ilegalno stekao sredstva kojima je Petrač imao indirektan, pa čak i direktan pristup. Zašto bi sada Hrvoje Petrač iznuđivao od njega pola miliona evra i otimao mu sina, ako je mogao bez posledica da uzme puno više?"
Današnje zagrebačke novine pišu o jednom od najvećih svetskih trgovaca oružjem Sirijcu Monzeru al Kasaru, za koga se navodi da je u proteklom ratu na prostoru bivše Jugoslavije Hrvatska i kod njega nabavljala ilegalno oružje, iako je bila pod embargom. U istrazi koju je na osnovu zahteva iz Španije (gde al Kasar živi u luksuznoj vili) sprovelo švajcarsko tužilaštvo, utvrđeno je da je dotični 1992. godine brodom u Rijeku isporučio 27 kontejnera oružja i municije (iz poljskog Centreksa) u vrednosti 2.649.000 dolara, koji su uplaćeni preko računa izvesnog hrvatskog bračnog para Željka i Snježane Mikulić u bečkoj banci. Prema otkrivenoj dokumentaciji utvrđeno je da je roba bila deklarisana šiframa: na primer "čaj" je bio oznaka za pištolje TT (Tula-Tokarev), a "vrećice za čaj" označavale su municiju itd.
Hrvoje Petrač o takvim stvarima očigledno mnogo zna (i njegovo bogatstvo ima korene u švercu novcem koji je obavljao za nastajuću hrvatsku državu prevozeći kamione dinara u vreme otcepljenja Hrvatske u BiH i Srbiju, gde su za njih otkupljivane devize), pa nije malo onih koji nastavak suđenja u Zagrebu očekuju sa sve većom strepnjom.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
