Књига настала из ината

Издавачка кућа „Инфинитас” из Београда објавила је књигу Живорада Циглића Цигле, нашег познатог вајара, под насловом „Колубарске гагрице”. Циглић је аутор више од четрдесет споменика и скулптура, који красе тргове по градовима Србије, имао је око седамдесет самосталних изложби у земљи и иностранству. Његови радови налазе се у галеријама и приватним збиркама у тридесетак земаља у свету. У књизи „Колубарске гагрице” објављене су кратке приче, скице вајарских дела и фотографије урађених скулптура. Посебна драгоценост ове књиге јесте језик колубарског краја. Због много старих, заборављених речи, на крају књиге је објављен речник мање познатих речи. Тако сазнајемо да је гагрица – штеточина.

Књига је необична, мултимедијална. У њој су приче, цртежи и скулптуре. Три у једном.

Откада зна за себе, каже Циглић, бавио се скулптуром. Правећи цртеже, идејна решења за скулптуре, осећао је да они израњају из његове дубоке подсвести. Размишљајући, чепркајући по својој подсвести, из ње су извирале скулптуре необичног облика. Трагајући даље, дошао је до закључка да су се оне наталожиле још у његовом раном детињству, када је стицао прва сазнања о животу. Питао се откуд је то тако, па је схватио да су то остаци, фрагменти прича и предања која је као мали слушао, из прикрајка, док старији причају и тумаче разноразне појаве из живота.

Књига је настала, објашњава аутор, из ината. Дружећи се са књижевницима, често је слушао како је тешко наћи се пред белином папира. Питао их је, више пута, да ли могу да претпоставе како је њему када стане пред блок камена од десет тона. Нису његово питање озбиљно схватили, па је из ината желео да им покаже да свако ко зна тридесет слова, може да буде писац. Ово је, наравно, мала шала. Приче су постојале у њему, оне су биле подстицајне за израду скулптура, и ставио их је на папир. Тако је настала књига „Колубарске гагрице”.

И у причама, и у скулптурама, Циглић је створио један необичан свет, из словенске митологије. Питамо аутора да ли су то бића којима су га у детињству плашили или су плод маште?

– Нема детета које је рођено на селу, а да се није плашило вампира, вукодлака, караконџула, које вребају из мрака. Занимала су ме та чудна бића која никада нису постојала, сем у машти детета. Скулптуре су прилагођене причама и предањима из мог завичаја. Тренутно спремам књигу, већ имам двадесетак прича, о стварним догађајима из мог детињства, виђеним очима детета.

Питамо уметника како зна да је скулптура коју ради готова, да на њој више ништа не треба дирати?

Скулптура је, каже, готова када на њој не треба ништа више ни додавати, ни одузимати. А када је тај тренутак, то сваки уметник одлучује на основу свог осећања. То је деликатан посао, ако се скулптура „префорсира” – губи уметничку вредност. Не постоји правило, напросто сваки уметник то мора сам да осети.

У књизи „Колубарске гагрице” аутор је покушао са сачува свој завичај, који више не постоји, због вађења угља.

Један од разлога зашто се упустио у писање прича – јесте дуг према завичају, који је уништен. Пре пола века, у Колубарском крају почели су да копају угаљ. Нема више оних дивних пејзажа у Колубарској долини, где су се играли као деца. Нема ливада, пропланака, њива, шума, само црне рупе. Тамо је сада пустош. Живот је замро. Из љубави према завичају, трудио се да у причама сачува лепоту пејзажа и језик који се потпуно изгубио, а и да се одужи земљацима који су тамо живели и којих тамо више нема: неки су поумирали, а неки се раселили.

У Колубари је сакупио око две хиљаде речи које се више не користе, многе је искористио у књизи „Колубарске гагрице”, а неке ће употребити у књизи коју управо пише.

Зоран Радисављевић

------------------------------------

У Галерији 73 на Бановом брду

У Галерији 73 на Бановом брду, вечерас у 19 часова, биће представљена књига Живорада Циглића Цигле „Колубарске гагрице” и отворена изложба скулптура. О књизи ће говорити Марко Недић и Радослав Братић, а изложбу ће отворити Зоран Вацић.