Обамин нови почетак

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Барак Обама осокољен завршава једну тешку годину, са законодавним победама и потезима којима се дају и историјске димензије. У новембру, после пораза његове партије на конгресним међуизборима, био је малтене отписан, а само два месеца касније изгледа као лидер који зна шта хоће и постиже оно што од тога може.

Председник је већ по функцији и положају те институције у политичком систему САД у средишту националне политике. Новим потезима Обама се смешта и у политички центар као практикант онога што му досад није била одлика: схватања политике као пре свега уметности могућег.

Ову брзу промену имиџа донеле су му две законодавне победе у Конгресу. Прва је погодба са републиканском опозицијом око продужавања пореских олакшица из Бушовог периода, чија је најава била повод за побуну у сопственим редовима. Демократе су на крају „легле на руду” и прихватиле разлоге за компромис, па је после Сената за то гласала и већина у Представничком дому.

Та погодба, у којој је и горка пилила продужетак режима нижих пореских стопа не само за средњу класу, него и за америчке милионере и милијардере, донела је и пакет економских подстицаја од 958 милијарди, што се очекује да благотворно делује на економију, која је целе ове године имала анемичан раст, уз високу стопу незапослености од око 10 одсто.

Док је ово поздрављено у целом бирачком телу, историјско укидање политике „не питај, не кажи”, односно легализовање служења у армији припадника геј заједнице, дало је разлога за задовољство у Обаминој либералној бази, и ојачало му репутацију политичара који не заборавља своја изборна обећања.

Обама је у сваком случају изашао из изолације, што не значи да му догодине предстоји лак посао. Од јануара, пословаће са Конгресом у коме већину у оба дома неће више имати његова партија, него осокољени републиканци који ће доминирати у Представничком дому, и без којих ништа неће моћи да прође ни у Сенату.

Прво са чим ће се председник суочити биће тешка битка за буџет, после најаве републиканаца да ће федералним агенцијама ускратити десетине милијарди долара које су досад имале. Извесно је такође и да ће опозиција учинити све да Обаму спречи да са великим изгледима уђе у председничку трку за други мандат, која ће почети већ средином идуће године.

Обами у таквим околностима неће преостати ништа друго него да се, с једне стране, залаже за компромисе, а да са друге, ако наиђе на јак фронт одбијања, коришћењем председничких декрета заобилази Конгрес. У том смислу већ се чују препоруке да преузме улогу коју имају челници великих корпорација – да се понаша као „генерални директор” Америке.

Можда је најбољу дијагнозу Обаминог положаја дао његов по формацији први сарадник, потпредседник Џо Бајден. По њему, Обама је „прогресивни лидер који у ствари разуме да се у политици све своди на уметност могућег”. Бајден такође сматра да су на новембарским изборима обе партије добиле исту поруку: да постижу „разумне компромисе у послу вођења нације”.

М. Мишић