Obamin novi početak

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Barak Obama osokoljen završava jednu tešku godinu, sa zakonodavnim pobedama i potezima kojima se daju i istorijske dimenzije. U novembru, posle poraza njegove partije na kongresnim međuizborima, bio je maltene otpisan, a samo dva meseca kasnije izgleda kao lider koji zna šta hoće i postiže ono što od toga može.

Predsednik je već po funkciji i položaju te institucije u političkom sistemu SAD u središtu nacionalne politike. Novim potezima Obama se smešta i u politički centar kao praktikant onoga što mu dosad nije bila odlika: shvatanja politike kao pre svega umetnosti mogućeg.

Ovu brzu promenu imidža donele su mu dve zakonodavne pobede u Kongresu. Prva je pogodba sa republikanskom opozicijom oko produžavanja poreskih olakšica iz Bušovog perioda, čija je najava bila povod za pobunu u sopstvenim redovima. Demokrate su na kraju „legle na rudu” i prihvatile razloge za kompromis, pa je posle Senata za to glasala i većina u Predstavničkom domu.

Ta pogodba, u kojoj je i gorka pilila produžetak režima nižih poreskih stopa ne samo za srednju klasu, nego i za američke milionere i milijardere, donela je i paket ekonomskih podsticaja od 958 milijardi, što se očekuje da blagotvorno deluje na ekonomiju, koja je cele ove godine imala anemičan rast, uz visoku stopu nezaposlenosti od oko 10 odsto.

Dok je ovo pozdravljeno u celom biračkom telu, istorijsko ukidanje politike „ne pitaj, ne kaži”, odnosno legalizovanje služenja u armiji pripadnika gej zajednice, dalo je razloga za zadovoljstvo u Obaminoj liberalnoj bazi, i ojačalo mu reputaciju političara koji ne zaboravlja svoja izborna obećanja.

Obama je u svakom slučaju izašao iz izolacije, što ne znači da mu dogodine predstoji lak posao. Od januara, poslovaće sa Kongresom u kome većinu u oba doma neće više imati njegova partija, nego osokoljeni republikanci koji će dominirati u Predstavničkom domu, i bez kojih ništa neće moći da prođe ni u Senatu.

Prvo sa čim će se predsednik suočiti biće teška bitka za budžet, posle najave republikanaca da će federalnim agencijama uskratiti desetine milijardi dolara koje su dosad imale. Izvesno je takođe i da će opozicija učiniti sve da Obamu spreči da sa velikim izgledima uđe u predsedničku trku za drugi mandat, koja će početi već sredinom iduće godine.

Obami u takvim okolnostima neće preostati ništa drugo nego da se, s jedne strane, zalaže za kompromise, a da sa druge, ako naiđe na jak front odbijanja, korišćenjem predsedničkih dekreta zaobilazi Kongres. U tom smislu već se čuju preporuke da preuzme ulogu koju imaju čelnici velikih korporacija – da se ponaša kao „generalni direktor” Amerike.

Možda je najbolju dijagnozu Obaminog položaja dao njegov po formaciji prvi saradnik, potpredsednik Džo Bajden. Po njemu, Obama je „progresivni lider koji u stvari razume da se u politici sve svodi na umetnost mogućeg”. Bajden takođe smatra da su na novembarskim izborima obe partije dobile istu poruku: da postižu „razumne kompromise u poslu vođenja nacije”.

M. Mišić