КОМАРЦИ И ЗМАЈЕВИ

Опште место у некаквом приручнику за искорењивање корупције говори о томе да је тај подухват могућ тек с темељном изменом друштвених околности, па се као нека врста живописне аналогије наводи пример сузбијања маларичних комараца. Да би се људи спасли ове напасти мора се исушити мочвара. Комараца ће бити и даље али неће преносити болест.

Случај крагујевачког Правног факултета један је од оних који причу о корупцији претвара у главне новинске наслове, али некако сам сигуран да ће се остварити зла слутња Снежане Соковић, новопостављеног декана поменутог факултета, која је изразила наду да борба против корупције није почела на Правном факултету у Крагујевцу да би се ту и завршила.

Мислим да ће прича изгубити на снази у данима који следе и мало помаже што је Министарство просвете отворило једну телефонску линију где се сви случајеви корупције могу пријавити. То му дође као ови бројеви за телефонско упражњавање сексуалних маштарија. Ко позове имаће прилику да се истресе, али и он зна да то није – оно.

Боље би било да полетни министар просвете Слободан Вуксановић смисли нешто паметније, јер је и досад, без тог црвеног телефона, било и пријава и дојава да нам је просвета неодвојива од остатка друштва, у смислу да ту није ништа боље него, рецимо, у здравству или расподели владиних станова на чување.

Неки начини постоје и у надлежности су поменутог министарства, а не опште теорије о комарцима и мочвари. У ауторском тексту у дневном листу ,,Данас", Зоран Миленковић, бивши ректор нишког Универзитета, пише да нам је Универзитетска асоцијација Европе скренула пажњу на позамашан ниво корупције на нашим универзитетима и предложила да се сваки усмени испит полаже пред најмање два професора, пожељно би још било да су с различитих универзитета. Професор Миленковић још сведочи о свом искуству из Африке где је то уобичајена пракса с јасном сврхом да се гради непристрастан и непоткупљив систем образовања и друштвене промоције.

Чини ми се да би таква уредба била велика брана корупцији на универзитету која је узела маха с распадом других вредности у Србији које крајње исходиште увек имају у распадању бољих моралних начела. Ако се возачки испит полаже пред комисијом не видим разлог ни да, док је овакво стање у друштву, пред комисијом не буде полагано и, рецимо, кривично право. То би истина повећало буџетске издатке за просвету, не би сасвим укинуло корупцију – може се, на крају, купити и возачка дозвола – али би започео какав-такав опоравак система вредности и поверења људи у један од најважнијих сегмената друштвене праксе, почело би оно алегоријско исушивање мочваре.

Друго, знам да је оставка Слободана Вуксановића подоста бесмислена и због околности да је он већ у оставци због карактера владе која обавља технички део посла до избора нове, па би била злурадо дочекана као морални гест који нема никакву практичну вредност, али морални гестови с тим практичним значењима и не рачунају. Њега би на такав гест морала понукати макар чињеница да је једна од главноокривљених бивша помоћница у Министарству просвете.

Чини ми се да би то био ефектнији потез од отварања специјалног телефонског броја на коме ће се умножавати Илије Чворовићи и којим се објективно тетоши доушничком менталитету. Ако је министар Вуксановић био властан као техничко лице да се позабави питањем телефона, онда је могао да да и оставку, макар она била и злурадо дочекана од дела јавности као покушај јефтиног профитирања које министра ништа не кошта.

Овакви гестови су у политици један од најразумљивијих језика којим се отварају озбиљне друштвене полемике.

Како је ово око Крагујевца кренуло изгледа ми да ће бити постигнут консензус српске друштвене елите да се даље не иде, јер добар део њене моћи почива управо на ономе што се догађало у Крагујевцу и да ће, сасвим прећутно, буразерска екипа из свих бранши које могу доћи до пара и привилегија на овај начин, издејствовати да афера остане афера а да се не трага за конкретним механизмима исушивања мочваре.

За борбу против корупције потребан је консензус те елите која је и највећи корисник, али и губитник у транге-франге пословима на којима се науштрб угледа зарађује новац.

У јапанској историји остао је забележен случај Ошија Хехачира, полицијског инспектора из Осаке, који је у тридесет седмој години живота напустио службу јер га је заморила борба против корупције. Хехачиро је покренуо устанак почевши од спаљивања сопствене куће, а кад је устанак пропао пререзао је себи грло. Шта је било даље? Постхумно је био окривљен за критиковање владе, те је наређено да се његово претходно балсамовано тело изложи јавном распећу. Но и поред тога постао је херој јапанског народа. Нико од наших не тражи да спале сопствену кућу или, не дај боже, да прережу себи грло, али би, ваљда, могло нешто више да се уради од овог бесконачног пресипања из шупљег у празно.

Главни уредник недељника "Време"