Свет греје биомаса

Услед нараслих еколошких проблема, када се резерве фосилних горива смањују, а честа таласања цене нафте тресу планету, паметан свет окренуо се алтернативама: једна су обновљиви извори енергије, друга је нуклеарна енергија. Снагу ветра, сунца, река, океана и биомасе користи данас више од 4,5 милиона потрошача у Европи, Сједињеним Државама, Канади, Аустралији и Јапану. Више од 1,7 милиона радних места подржава производњу, рад и одржавање такозване зелене енергије. Само у току 2004. године у ове изворе енергије уложено је више од 30 милијарди америчких долара, а опет је то пет пута мање од улагања у конвенционалне изворе. Светски капацитети обновљивих извора износе 160 гигавата од чега је чак 44 одсто у земљама у развоју, а количина произведене електричне енергије из алтернативних извора одговара петини енергије коју дају све светске нуклеарне електране. Србија, са друге стране, као да све то не види...

НАЈБРЖЕ КА СУНЦУ: У производњи енергије из обновљивих извора у свету највеће учешће има енергија из биомасе – девет одсто (отпад из дрвне индустрије и пољопривреде), док је учешће из малих хидроелектрана, сунца, ветра, геотермална, океана око два одсто. Најбржи раст у примени имају соларни колектори чији су капацитети у периоду од 2000. до 2004. године расли за 60 одсто годишње, покривајући више од 400.000 кровова у Јапану, Немачкој и Сједињеним Државама. Не истом брзином, али ни много спорије, расту капацитети за производњу енергије из ветра са 28 одсто годишње, где је предводник Немачка (17 гигавати инсталисаних капацитета само у 2004. години). Највећа европска тржишта ветрењача у Европској унији у 2005. години су Немачка, Шпанија, Португалија, Италија и Велика Британија, а у последњих 10 година се сваке године снага инсталираних ветрењача повећа за 30 одсто на подручју Европске уније – каже др Зорана Михајловић-Милановић, експерт за енергетику.

Према речима наше саговорнице, по свести о потреби веће производње енергије из чистих извора испред нас су и многе земље ближег окружења. Хрватска, на пример, има јасну стратегију да до 2030. удео сунчеве енергије у потрошњи буде великих 15 одсто, геотермалне 10 одсто, уз могућност још око 700 локација погодних за изградњу малих хидроелектрана снаге 177 мегавата. Поред Сплита гради се тренутно и највећа ветрењача у Хрватској. А где смо ми?

– У Србији, нажалост, није тако. Србија се понаша као да је јако богата енергетски јер не искоришћава оно што има. Ми смо енергетски зависна земља и то више од 45 одсто! Такође, Србија своју енергетику базира на ниско калоричном угљу лигниту, па је тиме и енергетски неефикасна, плус веома загађује животну средину.

ГРАЂАНИ БЕЗ АЛТЕРНАТИВЕ: Грађани и даље доминантно користе најплеменитију, електричну енергију за грејање, и то не зато што је цена струје ниска већ зато што им није понуђена никаква друга алтернатива, тврди наша саговорница: 

– Дефицит електричне енергије у Србији је на годишњем нивоу виши од 10 одсто, а у зимском периоду иде и преко 15 одсто. Брине и што пројекција будуће потрошње електричне енергије има тренд раста 2,5-3 одсто годишње. Опет, у Србији постоји око 860 локација погодних за изградњу малих хидроелектрана снаге до 10 мегавата. Примера ради, тиме је могуће по снази задовољити пола Београда, а по произведеној енергији Београд је могуће снабдевати скоро два месеца. Пресликано на Републику Србију, то значи да је по снази могуће задовољити потребе 1/8 Србије, а по енергији петнаестодневне потребе Србије.

Данас више од 50 земаља света користи бар неки од ових видова енергије. Честе кризе у вези са ценом фосилних горива, све неизвеснија експлоатација, "зелену енергије" су гурнули у врх дугорочних стратегија бројних земаља. Незаменљива је и као чувар глобалне екологије. Подсећања ради, годишња емисија CО₂ је пет милијарди тона угљеника, што нам ништа не значи до момента сазнања да је период опстанка CH₄ у атмосфери око 50 хиљада година, а CО₂ и до 200 хиљада година!

ОДЕ ВОЗ... Ко на време не уђе у вагон брзог прилагођавања новим енергетским изворима, већ је у великим проблемима и мора да мења стратегију.

– Да ли можемо да причамо о реформама у овом сектору када се још са сигурношћу не зна, бар званично, чиме то Србија у домену обновљивих извора енергије располаже, као и шта је стратегија развоја државе у овој области. У највише штурој Стратегији развоја енергетике Србије до 2015. године мало је места остављено за ове изворе, ваљда у очекивању да се прецизније представе у посебној Стратегији ОИЕ (обновљивих извора енергије) Србије. Нажалост, иако јој је то законска обавеза, Србија још нема програм остварења Стратегије развоја енергетике, нити има стратегије промоције и развоја ОИЕ – каже др Зорана Михајловић-Милановић, закључујући да Србија, иако себе сматра предводником реформи на Балкану, дозвољава да не користи ни оне ресурсе видљиве голим окома.