Svet greje biomasa

Usled naraslih ekoloških problema, kada se rezerve fosilnih goriva smanjuju, a česta talasanja cene nafte tresu planetu, pametan svet okrenuo se alternativama: jedna su obnovljivi izvori energije, druga je nuklearna energija. Snagu vetra, sunca, reka, okeana i biomase koristi danas više od 4,5 miliona potrošača u Evropi, Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i Japanu. Više od 1,7 miliona radnih mesta podržava proizvodnju, rad i održavanje takozvane zelene energije. Samo u toku 2004. godine u ove izvore energije uloženo je više od 30 milijardi američkih dolara, a opet je to pet puta manje od ulaganja u konvencionalne izvore. Svetski kapaciteti obnovljivih izvora iznose 160 gigavata od čega je čak 44 odsto u zemljama u razvoju, a količina proizvedene električne energije iz alternativnih izvora odgovara petini energije koju daju sve svetske nuklearne elektrane. Srbija, sa druge strane, kao da sve to ne vidi...

NAJBRŽE KA SUNCU: U proizvodnji energije iz obnovljivih izvora u svetu najveće učešće ima energija iz biomase – devet odsto (otpad iz drvne industrije i poljoprivrede), dok je učešće iz malih hidroelektrana, sunca, vetra, geotermalna, okeana oko dva odsto. Najbrži rast u primeni imaju solarni kolektori čiji su kapaciteti u periodu od 2000. do 2004. godine rasli za 60 odsto godišnje, pokrivajući više od 400.000 krovova u Japanu, Nemačkoj i Sjedinjenim Državama. Ne istom brzinom, ali ni mnogo sporije, rastu kapaciteti za proizvodnju energije iz vetra sa 28 odsto godišnje, gde je predvodnik Nemačka (17 gigavati instalisanih kapaciteta samo u 2004. godini). Najveća evropska tržišta vetrenjača u Evropskoj uniji u 2005. godini su Nemačka, Španija, Portugalija, Italija i Velika Britanija, a u poslednjih 10 godina se svake godine snaga instaliranih vetrenjača poveća za 30 odsto na području Evropske unije – kaže dr Zorana Mihajlović-Milanović, ekspert za energetiku.

Prema rečima naše sagovornice, po svesti o potrebi veće proizvodnje energije iz čistih izvora ispred nas su i mnoge zemlje bližeg okruženja. Hrvatska, na primer, ima jasnu strategiju da do 2030. udeo sunčeve energije u potrošnji bude velikih 15 odsto, geotermalne 10 odsto, uz mogućnost još oko 700 lokacija pogodnih za izgradnju malih hidroelektrana snage 177 megavata. Pored Splita gradi se trenutno i najveća vetrenjača u Hrvatskoj. A gde smo mi?

– U Srbiji, nažalost, nije tako. Srbija se ponaša kao da je jako bogata energetski jer ne iskorišćava ono što ima. Mi smo energetski zavisna zemlja i to više od 45 odsto! Takođe, Srbija svoju energetiku bazira na nisko kaloričnom uglju lignitu, pa je time i energetski neefikasna, plus veoma zagađuje životnu sredinu.

GRAĐANI BEZ ALTERNATIVE: Građani i dalje dominantno koriste najplemenitiju, električnu energiju za grejanje, i to ne zato što je cena struje niska već zato što im nije ponuđena nikakva druga alternativa, tvrdi naša sagovornica: 

– Deficit električne energije u Srbiji je na godišnjem nivou viši od 10 odsto, a u zimskom periodu ide i preko 15 odsto. Brine i što projekcija buduće potrošnje električne energije ima trend rasta 2,5-3 odsto godišnje. Opet, u Srbiji postoji oko 860 lokacija pogodnih za izgradnju malih hidroelektrana snage do 10 megavata. Primera radi, time je moguće po snazi zadovoljiti pola Beograda, a po proizvedenoj energiji Beograd je moguće snabdevati skoro dva meseca. Preslikano na Republiku Srbiju, to znači da je po snazi moguće zadovoljiti potrebe 1/8 Srbije, a po energiji petnaestodnevne potrebe Srbije.

Danas više od 50 zemalja sveta koristi bar neki od ovih vidova energije. Česte krize u vezi sa cenom fosilnih goriva, sve neizvesnija eksploatacija, "zelenu energije" su gurnuli u vrh dugoročnih strategija brojnih zemalja. Nezamenljiva je i kao čuvar globalne ekologije. Podsećanja radi, godišnja emisija CO₂ je pet milijardi tona ugljenika, što nam ništa ne znači do momenta saznanja da je period opstanka CH₄ u atmosferi oko 50 hiljada godina, a CO₂ i do 200 hiljada godina!

ODE VOZ... Ko na vreme ne uđe u vagon brzog prilagođavanja novim energetskim izvorima, već je u velikim problemima i mora da menja strategiju.

– Da li možemo da pričamo o reformama u ovom sektoru kada se još sa sigurnošću ne zna, bar zvanično, čime to Srbija u domenu obnovljivih izvora energije raspolaže, kao i šta je strategija razvoja države u ovoj oblasti. U najviše šturoj Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine malo je mesta ostavljeno za ove izvore, valjda u očekivanju da se preciznije predstave u posebnoj Strategiji OIE (obnovljivih izvora energije) Srbije. Nažalost, iako joj je to zakonska obaveza, Srbija još nema program ostvarenja Strategije razvoja energetike, niti ima strategije promocije i razvoja OIE – kaže dr Zorana Mihajlović-Milanović, zaključujući da Srbija, iako sebe smatra predvodnikom reformi na Balkanu, dozvoljava da ne koristi ni one resurse vidljive golim okoma.