Одустајање од кредита без трошкова

Драган Петровић из Новог Сада нада се да ће будући закон о заштити корисника финансијских услуга применити и на његов стамбени кредит узет у швајцарским францима и да ни један грађанин неће убудуће тако лоше проћи с кредитом као он и то све због тога што банка може да варијабилну каматну стопу примени само када јој иде у прилог, тачније када расте „либор”, као референтна каматна стопа за овај кредит, али не и када пада.

– Када је од 2006. до 2008. године „либор” растао банка ми је два пута послала писмо да се камата повећава, а од 2008. године, откако „либор” пада, писма не стижу, а камата стоји. Да су ме обавестили да ми је због пада „либора” рата мања за 100 динара било би ми лакше, јер бих видео да и клијенту излазе у сусрет. Жалио сам се НБС, они су посредовали с банком, а епилог је било писмо банке да ће ми камату чак и повећати. Сумњам да ће овај закон бити усвојен у корист корисника. Мислим да ће га банке „срушити” – каже Петровић додајући да разуме да банка треба да заради, али да је ред да уговор поштује и када се ради о интересу клијента.

Управо та, такозвана одредба о ретроактивности новог закона подигла је велику буру међу банкарима, јер у члану 62. наводи се да сви елементи већ склопљеног уговора, који нису у складу са захтевом новог закона, морају бити усклађени с одредбама новог закона. Предлог закона је готово у целини пренета директива ЕУ о кредитирању потрошача.

Осим ове, новине су да корисник кредита може у року од 14 дана од закључења уговора, као и уговора о лизингу, да од њега одустане, без навођења разлога за то. Убудуће не би требало да буде дозвољено оглашавање информација које могу створити погрешну представу о условима коришћења услуге (на пример, ако оглас садржи каматну стопу или неки други нумерички податак, банка и давалац лизинга дужни су да при оглашавању прецизно наведу све трошкове који падају на терет корисника и ефективну каматну стопу, при чему њен износ мора бити уочљивији од осталих елемената. Забрањено ће бити и оглашавање кредита као бесплатног уколико је за његово одобрење услов закључење неког другог уговора, који представља трошак за корисника.

Корисник ће имати право да превремено отплати своје обавезе из уговора о кредиту увек, у ком случају има право и на умањење укупне цене кредита за износ камате и трошкова за преостали период трајања тог уговора, с тим што банка нема увек право на накнаду. Код уговора са фиксном каматном стопом, банка има право на накнаду под условом да је износ делимичне превремене отплате у периоду од 12 месеци већи од 600.000 динара, у ком случају та накнада не може бити већа од један одсто износа превремено отплаћеног кредита ако до уговореног рока отплате има више од једне године односно од 0,5 одсто, ако је овај период краћи.

Уводи се обавеза да се услуга прво понуди у динарима, а на захтев корисника у страној валути или са валутном клаузулом, осим стамбених кредита. Такође, корисник ће имати право да бесплатно добије нацрт уговора, као и да га банка, бесплатно, у случају одбијања захтева због података о кредитној способности, обавести о подацима из базе података.

Сваки уговор мора да садржи и одредбе везане за одустајање од уговора, тип курса, прецизне одредбе о фиксним и променљивим елементима, уз јасну одредивост променљивих елемената уговора, метод обрачуна камате, као и одредбе о праву на приговор;(/slika2)

Корисник има право на исти метод обрачуна камате на кредит и депозит који је услов за добијање кредита. Код рачуна, када банка жели да повећа накнаде и друге трошкове, дужна је да о томе обавести корисника најкасније 15 дана пре почетка примене измењених трошкова и да кориснику, који то жели, омогући да у року од наредних 15 дана пренесе средства у другу банку о њеном трошку или да подигне средства у готовини без накнаде.

Банка не може једнострано изменити битне елементе уговора, нити уговор једнострано раскинути, већ мора затражити сагласност корисника. У случају дозвољеног прекорачења рачуна, банка је дужна да најмање једанпут месечно кориснику достави без накнаде извод о свим променама на његовом рачуну, а на захтев корисника дужна је да то обавештење достави без одлагања.

Ако у току трајања уговорног односа корисник доспе у тешко имовинско стање, банка, односно давалац лизинга, може на његов захтев прогласити застој у отплати за одређени период, у коме се не обрачунава затезна камата на доспело, а неизмирено потраживање.

Корисник има право да без накнаде подигне у готовини средства са свог динарског или девизног рачуна код банке код које има отворен рачун. Такође, клијент банке моћи ће да подигне средства са свог рачуна, без наплате посебне накнаде, одмах после евидентираног прилива средстава. Изузетно, ако корисник подиже девизна средства у готовини чији је износ већи од противвредности 600.000 динара, банка му та средства може исплатити најкасније у року од наредна два радна дана.

Корисник има право на бесплатно гашење рачуна ако нема неизмирених обавеза на том рачуну, као и на бесплатно гашење платне картице.

Јована Рабреновић

-------------------------------------------

Само 150 евра штете у случају крађе картице

Пре пријаве крађе, губитка или злоупотребе корисник може сносити губитке настале по основу неовлашћене употребе платне картице највише до износа од 150 евра у динарској противвредности, осим уколико је учествовао у њиховом настанку чинећи злоупотребу или их је изазвао крајњим немаром и непоштовањем уговором преузетих обавеза. Корисник не сноси трошкове по картици након пријаве њене крађе или губитка.

Директива о кредитирању потрошача ЕУ обухвата све зајмове у износу од 200 до 75.000 евра у виду кредита, финансијског лизинга, дозвољеног прекорачења по рачуну, кредитних картица предлогом закона, поред тих услуга, обухваћени су сви кредити (дакле и они до 200, а и преко 75.000 евра), као и стамбени кредити, депозити, рачуни, дебитне картице и друге банкарске услуге попут изнајмљивања сефова.