Odustajanje od kredita bez troškova

Dragan Petrović iz Novog Sada nada se da će budući zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga primeniti i na njegov stambeni kredit uzet u švajcarskim francima i da ni jedan građanin neće ubuduće tako loše proći s kreditom kao on i to sve zbog toga što banka može da varijabilnu kamatnu stopu primeni samo kada joj ide u prilog, tačnije kada raste „libor”, kao referentna kamatna stopa za ovaj kredit, ali ne i kada pada.

– Kada je od 2006. do 2008. godine „libor” rastao banka mi je dva puta poslala pismo da se kamata povećava, a od 2008. godine, otkako „libor” pada, pisma ne stižu, a kamata stoji. Da su me obavestili da mi je zbog pada „libora” rata manja za 100 dinara bilo bi mi lakše, jer bih video da i klijentu izlaze u susret. Žalio sam se NBS, oni su posredovali s bankom, a epilog je bilo pismo banke da će mi kamatu čak i povećati. Sumnjam da će ovaj zakon biti usvojen u korist korisnika. Mislim da će ga banke „srušiti” – kaže Petrović dodajući da razume da banka treba da zaradi, ali da je red da ugovor poštuje i kada se radi o interesu klijenta.

Upravo ta, takozvana odredba o retroaktivnosti novog zakona podigla je veliku buru među bankarima, jer u članu 62. navodi se da svi elementi već sklopljenog ugovora, koji nisu u skladu sa zahtevom novog zakona, moraju biti usklađeni s odredbama novog zakona. Predlog zakona je gotovo u celini preneta direktiva EU o kreditiranju potrošača.

Osim ove, novine su da korisnik kredita može u roku od 14 dana od zaključenja ugovora, kao i ugovora o lizingu, da od njega odustane, bez navođenja razloga za to. Ubuduće ne bi trebalo da bude dozvoljeno oglašavanje informacija koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima korišćenja usluge (na primer, ako oglas sadrži kamatnu stopu ili neki drugi numerički podatak, banka i davalac lizinga dužni su da pri oglašavanju precizno navedu sve troškove koji padaju na teret korisnika i efektivnu kamatnu stopu, pri čemu njen iznos mora biti uočljiviji od ostalih elemenata. Zabranjeno će biti i oglašavanje kredita kao besplatnog ukoliko je za njegovo odobrenje uslov zaključenje nekog drugog ugovora, koji predstavlja trošak za korisnika.

Korisnik će imati pravo da prevremeno otplati svoje obaveze iz ugovora o kreditu uvek, u kom slučaju ima pravo i na umanjenje ukupne cene kredita za iznos kamate i troškova za preostali period trajanja tog ugovora, s tim što banka nema uvek pravo na naknadu. Kod ugovora sa fiksnom kamatnom stopom, banka ima pravo na naknadu pod uslovom da je iznos delimične prevremene otplate u periodu od 12 meseci veći od 600.000 dinara, u kom slučaju ta naknada ne može biti veća od jedan odsto iznosa prevremeno otplaćenog kredita ako do ugovorenog roka otplate ima više od jedne godine odnosno od 0,5 odsto, ako je ovaj period kraći.

Uvodi se obaveza da se usluga prvo ponudi u dinarima, a na zahtev korisnika u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom, osim stambenih kredita. Takođe, korisnik će imati pravo da besplatno dobije nacrt ugovora, kao i da ga banka, besplatno, u slučaju odbijanja zahteva zbog podataka o kreditnoj sposobnosti, obavesti o podacima iz baze podataka.

Svaki ugovor mora da sadrži i odredbe vezane za odustajanje od ugovora, tip kursa, precizne odredbe o fiksnim i promenljivim elementima, uz jasnu odredivost promenljivih elemenata ugovora, metod obračuna kamate, kao i odredbe o pravu na prigovor;(/slika2)

Korisnik ima pravo na isti metod obračuna kamate na kredit i depozit koji je uslov za dobijanje kredita. Kod računa, kada banka želi da poveća naknade i druge troškove, dužna je da o tome obavesti korisnika najkasnije 15 dana pre početka primene izmenjenih troškova i da korisniku, koji to želi, omogući da u roku od narednih 15 dana prenese sredstva u drugu banku o njenom trošku ili da podigne sredstva u gotovini bez naknade.

Banka ne može jednostrano izmeniti bitne elemente ugovora, niti ugovor jednostrano raskinuti, već mora zatražiti saglasnost korisnika. U slučaju dozvoljenog prekoračenja računa, banka je dužna da najmanje jedanput mesečno korisniku dostavi bez naknade izvod o svim promenama na njegovom računu, a na zahtev korisnika dužna je da to obaveštenje dostavi bez odlaganja.

Ako u toku trajanja ugovornog odnosa korisnik dospe u teško imovinsko stanje, banka, odnosno davalac lizinga, može na njegov zahtev proglasiti zastoj u otplati za određeni period, u kome se ne obračunava zatezna kamata na dospelo, a neizmireno potraživanje.

Korisnik ima pravo da bez naknade podigne u gotovini sredstva sa svog dinarskog ili deviznog računa kod banke kod koje ima otvoren račun. Takođe, klijent banke moći će da podigne sredstva sa svog računa, bez naplate posebne naknade, odmah posle evidentiranog priliva sredstava. Izuzetno, ako korisnik podiže devizna sredstva u gotovini čiji je iznos veći od protivvrednosti 600.000 dinara, banka mu ta sredstva može isplatiti najkasnije u roku od naredna dva radna dana.

Korisnik ima pravo na besplatno gašenje računa ako nema neizmirenih obaveza na tom računu, kao i na besplatno gašenje platne kartice.

Jovana Rabrenović

-------------------------------------------

Samo 150 evra štete u slučaju krađe kartice

Pre prijave krađe, gubitka ili zloupotrebe korisnik može snositi gubitke nastale po osnovu neovlašćene upotrebe platne kartice najviše do iznosa od 150 evra u dinarskoj protivvrednosti, osim ukoliko je učestvovao u njihovom nastanku čineći zloupotrebu ili ih je izazvao krajnjim nemarom i nepoštovanjem ugovorom preuzetih obaveza. Korisnik ne snosi troškove po kartici nakon prijave njene krađe ili gubitka.

Direktiva o kreditiranju potrošača EU obuhvata sve zajmove u iznosu od 200 do 75.000 evra u vidu kredita, finansijskog lizinga, dozvoljenog prekoračenja po računu, kreditnih kartica predlogom zakona, pored tih usluga, obuhvaćeni su svi krediti (dakle i oni do 200, a i preko 75.000 evra), kao i stambeni krediti, depoziti, računi, debitne kartice i druge bankarske usluge poput iznajmljivanja sefova.