Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Породичне везе

Породичне везе
Са оца на сина: Артур Корнберг прима Нобелову награду 1959. (Фото АФП)

Према извештајима агенција

СТОКХОЛМ – Шведска краљевска академија наука почела је ове недеље да објављује имена лауреата овогодишњих Нобелових награда које ће добитницима бити уручене 10. децембра у Стокхолму на свечаној церемонији поводом годишњице смрти Алфреда Нобела.

Тако је у понедељак саопштено да су овогодишњи добитници престижне награде из области медицине (молекуларне биологије) Американци Ендру Фајер и Крејг Мело. У уторак су награду за физику добили Американци Џорџ Смут и Џон Матер, а јуче је у Стокхолму обелодањено да је, поново, Американац Роџер Корнберг добитник награде за хемију, за рад на тему како се генетске информације копирају и затим транспортују до делова ћелија које производе протеине, што је, како се наводи у саопштењу Краљевске академије наука, од суштинског значаја за медицину.

Корнберг (59), са Универзитета Станфорд у савезној држави Калифорнија једини је добитник у овој области, а његов отац Артур пре 50 година такође је добио Нобелову награду, за медицину, али такође из области генетике. Даље, отац и син Корнберг шести су пар који је својој породици донео две Нобелове награде. Поред њих били су то отац и ћерка – Пјер Кири и Ирена Жолио-Кири, који су добили Нобелове награде за физику, односно хемију. Марија Кири – Иренина мајка и Пјерова жена – добила је две Нобелове нагрде, за хемију и физику.

Алфред Нобел, који је умро у 63. години 1896, годину дана раније сачинио је тестамент у коме се каже да награде треба да буду додељене за рад у претходној години. Ово правило одавно се не поштује, а "Нобел" се додељује за достигнућа која су остварена много после првобитних истраживања.

Када је реч о награди за књижевност, име добитника биће саопштено касније у току недеље. На сајту Ladbrokes.com отворена је кладионица јер је кандидата много. Међу њима су, између осталих, турски књижевник Орхан Памук (3 према 1), сиријски песник Адонис (4 према 1), јужнокорејски песник Ко Ун (12 према 1), Милан Кундера, Маргарет Атвуд, Џон Апдајк, али и Боб Дилан (500 према 1).

Ма какви да су критеријуми у питању, чињеница је да су многи литерарни генији остали без ове престижне награде. Најупадљивији примери су, између осталих, како истичу критичари, Лав Толстој, Џејмс Џојс, Франц Кафка и Марсел Пруст. Борис Пастернак и Жан-Пол Сартр одбили су да је приме, мада су Сартрови рођаци после његове смрти покушали да траже новац, али је њихов захтев одбијен.

Нобелова награда за књижевност, једна од најуноснијих коју писац може да добије (десет милиона шведских круна, односно близу 1,4 милиона долара), обично одлази у руке аутора најмање комерцијалног дела на свету. Сигурно је да би Алфред Нобел, који је читавог живота петљао са нитроглицерином и направио неке од најразорнијих материјала и најсмртоноснијих оружја у свету, а чије је име данас синоним за мир у свету, умео да цени и схвати ту малу, тријумфалну иронију.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.