Спортске бомбе

О мафији у спорту одавно се доста шушка у нашој јавности, али тек када дође до догађаја са трагичним исходима и када се све из спортске области пренесе у област "црних хроника", јавност указује на овај друштвени проблем. 

– Спорт није могао да остане ван домашаја мафије и криминала који су се раширили у све сегменте друштва. Спорт је због своје профитабилности један од њихових најважнијих циљева и они су искористили све погодности да се укорене у спорту, стекну утицај и освајују материјалну корист. То се не дешава само код нас у Србији, па ни само у земљама у транзицији. Недавна афера са намештањем резултата у Италији показала је да на то нису имуне ни најразвијеније земље, - каже Андреја Младеновић, члан градског већа задужен за спорт, у слободно време и спортски радник.

Степен утицаја мафије на спортски живот у Србији немогуће је проценити без озбиљног истраживања, пре свега полицијског, али излаз, ма колико тежак, није непознат...

– Најважније је да се клубови одбране од њиховог притиска и утицаја. Сада је ситуација сигурно много боља него до 2000. године и октобарских промена, али далеко од тога да је утицај мафије у спорту и на њега искорењен. То се може учинити само системским решењима а наш спорт је угрожен јер их немамо. То, јасно, указује да морамо хитно да успоставимо систем који би могао да се брани и одбрани спорт од утицаја мафије и криминала уопште, а први корак на том путу је доношење Закона о спорту, – сматра Младеновић.

На предлогу Закона о спорту се дуго радило, на његово усвајање дуго се чека, а уставно одређење Државе према спорту требало би да поспеши његово доношење...

Криминалне групе нису подједнако заинтересоване за све спортове. Сиромаштво – испоставља се – је сигурна брана од спортске мафије.

– Пошто је атлетика сиромашан спорт и пошто у њој нема новца ни могућности за зараду налази се сасвим по страни интересовања те врсте "бизнисмена", а то, нажалост, није случај и са неким другим спортовима. Криминал и мафија одувек улазе у најпрофитабилније области бизниса, као што су цигарете, алкохол или коцка, а у спорту на овим просторима то је, наравно, фудбал.

Није тешко претпоставити да је сумњив бизнис, као уосталом и политика, заинетресован за фудбал који омогућује и одређени углед и друштвени утицај и, вероватно, доноси солидну зараду. Наравно да фудбал и спорт уопште морају да се одбране од тога, али то не могу без државе која у тој области има и највећу одговорност, – сматра Милан Спасојевић, председник Атлетског савеза Србије.

Генерални секретар фудбалског клуба Црвена звезда Небојша Лековић, проблем утицаја мафије и криминала у спорту и поготово фудбалу, види као скоро неминовну појаву у земљама у транзицији.

– На простору источне Европе сви су се сусрели са тим недаћама. То је посебно било изражено на овдашњим просторима, после распада Југославије и ратова који су се водили. На површину су испливали људи који су с оне стране закона. Фудбал је најбоље огледало стања у друштву, па су се криминал, спектакуларна убиства најлакше испољавали у нашем најпопуларнијем, и за те људе свакако најпривлачнијем, спорту. Ипак, сматрам да је најгори период прошао и да се ситуација полако стабилизује. Међутим, да би се проблем решио одлучујућу улогу мора да одигра држава – нагласио је Небојша Лековић.
Ж. Б.

--------------------------------------------------------------------------

Фудбал у канџама босова

"Нико то не жели да призна, али организовани криминал је себи обезбедио позицију моћи у фудбалу. Шокантна реалност је да организовани криминал брже и агресивније осваја фудбал него Вејн Руни зелени терен, а да фудбалске власти поводом тога мало могу да ураде", пише  британски новинар Грејем Џонсон, аутор најновије књиге "Фудбал и гангстери: како организовани криминал контролише прелепу игру".

Свет спорта, који је одавно постао једна од глобално пет најпрофитабилнијих индустријских грана, све чешће потресају проблеми са законом. Прошле деценије због афере са намештањем резултата затвора је допао француски магнат Бернар Тапи, недуго пошто је марсељски Олимпик довео до титуле првака Европе 1993. године. Минулог лета Италију је уздрмао сличан скандал, због којег је у Другу лигу прекомандован најтрофејнији тим Апенина Јувентус, а замало сличну судбину доживео Милан, чији власник је доскорашњи председник државе Силвио Берлускони.

На Балкану веза фудбала и новца све чешће има крвави финале. Уз Србију највише убистава бележи Бугарска у којој се она изводе и на спектакуларан начин. Председник Славије из Софије Милчо Бонев убијен је у масакру у коме је страдало још пет његових телохранитења. Челник Локомотиве из Пловдива Георги Илијев усмрћен је снајперским хицем пред тридесетак сведока, прошле године непосредно после утакмице Купа Уефа у којој је његов клуб победио ОФК Београд.

Хрватска је лане била поприште убиства Дина Покровеца, менаџера Нике Крањчара којег је у трансферу деценије из Динама одвео у Хајдук, иначе блиског пријатеља бивших репрезентативаца "шахофничара" Давора Шукера и Игора Штимца.

На Западу фудбал је за милијардере и бизнис и прилика да пронађу забаву, али и могућност да добију оно што не могу да им пруже јахте и најбржи аутомобили - поштовање друштвене заједнице. Њихово највеће стециште је Енглеска у којој је помоћу фудбала Роман Абрамович од руског олигарха постао светска звезда. Човек чију фотографију руска телевизија није имала до 1999. године када је ушао у политику, а обогатио се на пословима са нафтом и алуминијумом, постао је власник лондонског Челзија за 140 милиона фунти.

Грејем Џонсон је у својој књизи представио сензационалне доказе да енглеским фудбалом не владају ни Савез, ни клубови ни навијачи. "Фудбал је полигон за прање новца од продаје дроге. Захваљујући најпопуларнијој игри азијске коцкарнице незадрживо расту. Велика фудбалска имена морају да плаћају `рекет` од трансфера. У књизи су сведочанства неких од највећих играча који су морали да плате цену: Мајкла Овена, Робија Фаулера, Рија Фердинанда"...
Г. К.

--------------------------------------------------------------------------

Ко су председници фудбалских клубова

Од бивших фудбалера до бизнисмена

Црвена звезда – Драган Стојковић, бивши фудбалер

Партизан – Иван Ћурковић, бивши фудбалер, дипломирао на ДИФ-у, председник Олимпијског комитета Србије

ОФК Београд – Момчило Минић, економиста, један од директора "Си маркета".

Вождовац – Бранко Павловић, приватник

Банат – Вукица Вучуревић, кћерка власника клуба

Смедерево – Бојан Бојковић, један од директора "Сартида"

Војводина – Ратко Буторовић, бизнисмен, власник новосадског хотела "Парк"

Земун – Душан Михаљчић, бизнисмен, власник фирме "Ван-Ко"

Хајдук – Веселин Пашкаш, приватни предузетник

Младост – Милан Тртица, успешни привредник

Борац – Предраг Теофиловић, приватник

--------------------------------------------------------------------------

Тренери под великим притиском

Наш познати тренер Љупко Петровић који је са Црвеном звездом постао првак Европе 1991, сада је тренер бугарског прволигаша Литекса из Ловеча, кога је уздигао до самог врха на домаћој сцени и сталног учесника у Европи.

– Свакако да ће многи тренери рећи да не осећају никакав притисак, али то сигурно није тачно. Осећа се скоро на сваком кораку, поготово у земљама у транзицији, да су тренери на разне начине угрожени. Уговори које имају газде клубова често не поштују, а промене на клупи су све учесталије... У сваком случају тренери ни на који начин нису заштићени – казао је Петровић.

--------------------------------------------------------------------------

Како поделити 60 милиона евра

Према оквирним проценама у српском фудбалу се на годишњем нивоу обрће око 60 милиона евра, што је несумњиво веома примамљива сума за овдашњу "фудбалску мафију". Њих једино занима како поделити толики новац, а када дође до неспоразума и нерашчишћених рачуна, међусобни обрачуни се најчешће крваво завршавају, чега смо били сведоци у последњих десетак година.

Наравно, највеће буџете и приходе од трансфера играча имају два наша најтрофејнија клуба: Црвена звезда и Партизан. Њима је потребно по десетак милиона евра, а буџет углавном попуњавају продајом фудбалера. И ту долази до кључног проблема, јер су у те трансакције умешани и људи из тзв. "сиве зоне", а чак и у Звезди и Партизану има првотимаца са двоструким уговорима, једним званичним и другим са менаџерима и патронима који преузимају финансијске обавезе према "својим играчима, а потом ту бригу вишеструко наплаћују претходно загарантованим процентима, из папира које су сами састављали.