Sportske bombe

O mafiji u sportu odavno se dosta šuška u našoj javnosti, ali tek kada dođe do događaja sa tragičnim ishodima i kada se sve iz sportske oblasti prenese u oblast "crnih hronika", javnost ukazuje na ovaj društveni problem. 

– Sport nije mogao da ostane van domašaja mafije i kriminala koji su se raširili u sve segmente društva. Sport je zbog svoje profitabilnosti jedan od njihovih najvažnijih ciljeva i oni su iskoristili sve pogodnosti da se ukorene u sportu, steknu uticaj i osvajuju materijalnu korist. To se ne dešava samo kod nas u Srbiji, pa ni samo u zemljama u tranziciji. Nedavna afera sa nameštanjem rezultata u Italiji pokazala je da na to nisu imune ni najrazvijenije zemlje, - kaže Andreja Mladenović, član gradskog veća zadužen za sport, u slobodno vreme i sportski radnik.

Stepen uticaja mafije na sportski život u Srbiji nemoguće je proceniti bez ozbiljnog istraživanja, pre svega policijskog, ali izlaz, ma koliko težak, nije nepoznat...

– Najvažnije je da se klubovi odbrane od njihovog pritiska i uticaja. Sada je situacija sigurno mnogo bolja nego do 2000. godine i oktobarskih promena, ali daleko od toga da je uticaj mafije u sportu i na njega iskorenjen. To se može učiniti samo sistemskim rešenjima a naš sport je ugrožen jer ih nemamo. To, jasno, ukazuje da moramo hitno da uspostavimo sistem koji bi mogao da se brani i odbrani sport od uticaja mafije i kriminala uopšte, a prvi korak na tom putu je donošenje Zakona o sportu, – smatra Mladenović.

Na predlogu Zakona o sportu se dugo radilo, na njegovo usvajanje dugo se čeka, a ustavno određenje Države prema sportu trebalo bi da pospeši njegovo donošenje...

Kriminalne grupe nisu podjednako zainteresovane za sve sportove. Siromaštvo – ispostavlja se – je sigurna brana od sportske mafije.

– Pošto je atletika siromašan sport i pošto u njoj nema novca ni mogućnosti za zaradu nalazi se sasvim po strani interesovanja te vrste "biznismena", a to, nažalost, nije slučaj i sa nekim drugim sportovima. Kriminal i mafija oduvek ulaze u najprofitabilnije oblasti biznisa, kao što su cigarete, alkohol ili kocka, a u sportu na ovim prostorima to je, naravno, fudbal.

Nije teško pretpostaviti da je sumnjiv biznis, kao uostalom i politika, zainetresovan za fudbal koji omogućuje i određeni ugled i društveni uticaj i, verovatno, donosi solidnu zaradu. Naravno da fudbal i sport uopšte moraju da se odbrane od toga, ali to ne mogu bez države koja u toj oblasti ima i najveću odgovornost, – smatra Milan Spasojević, predsednik Atletskog saveza Srbije.

Generalni sekretar fudbalskog kluba Crvena zvezda Nebojša Leković, problem uticaja mafije i kriminala u sportu i pogotovo fudbalu, vidi kao skoro neminovnu pojavu u zemljama u tranziciji.

– Na prostoru istočne Evrope svi su se susreli sa tim nedaćama. To je posebno bilo izraženo na ovdašnjim prostorima, posle raspada Jugoslavije i ratova koji su se vodili. Na površinu su isplivali ljudi koji su s one strane zakona. Fudbal je najbolje ogledalo stanja u društvu, pa su se kriminal, spektakularna ubistva najlakše ispoljavali u našem najpopularnijem, i za te ljude svakako najprivlačnijem, sportu. Ipak, smatram da je najgori period prošao i da se situacija polako stabilizuje. Međutim, da bi se problem rešio odlučujuću ulogu mora da odigra država – naglasio je Nebojša Leković.
Ž. B.

--------------------------------------------------------------------------

Fudbal u kandžama bosova

"Niko to ne želi da prizna, ali organizovani kriminal je sebi obezbedio poziciju moći u fudbalu. Šokantna realnost je da organizovani kriminal brže i agresivnije osvaja fudbal nego Vejn Runi zeleni teren, a da fudbalske vlasti povodom toga malo mogu da urade", piše  britanski novinar Grejem Džonson, autor najnovije knjige "Fudbal i gangsteri: kako organizovani kriminal kontroliše prelepu igru".

Svet sporta, koji je odavno postao jedna od globalno pet najprofitabilnijih industrijskih grana, sve češće potresaju problemi sa zakonom. Prošle decenije zbog afere sa nameštanjem rezultata zatvora je dopao francuski magnat Bernar Tapi, nedugo pošto je marseljski Olimpik doveo do titule prvaka Evrope 1993. godine. Minulog leta Italiju je uzdrmao sličan skandal, zbog kojeg je u Drugu ligu prekomandovan najtrofejniji tim Apenina Juventus, a zamalo sličnu sudbinu doživeo Milan, čiji vlasnik je doskorašnji predsednik države Silvio Berluskoni.

Na Balkanu veza fudbala i novca sve češće ima krvavi finale. Uz Srbiju najviše ubistava beleži Bugarska u kojoj se ona izvode i na spektakularan način. Predsednik Slavije iz Sofije Milčo Bonev ubijen je u masakru u kome je stradalo još pet njegovih telohranitenja. Čelnik Lokomotive iz Plovdiva Georgi Ilijev usmrćen je snajperskim hicem pred tridesetak svedoka, prošle godine neposredno posle utakmice Kupa Uefa u kojoj je njegov klub pobedio OFK Beograd.

Hrvatska je lane bila poprište ubistva Dina Pokroveca, menadžera Nike Kranjčara kojeg je u transferu decenije iz Dinama odveo u Hajduk, inače bliskog prijatelja bivših reprezentativaca "šahofničara" Davora Šukera i Igora Štimca.

Na Zapadu fudbal je za milijardere i biznis i prilika da pronađu zabavu, ali i mogućnost da dobiju ono što ne mogu da im pruže jahte i najbrži automobili - poštovanje društvene zajednice. Njihovo najveće stecište je Engleska u kojoj je pomoću fudbala Roman Abramovič od ruskog oligarha postao svetska zvezda. Čovek čiju fotografiju ruska televizija nije imala do 1999. godine kada je ušao u politiku, a obogatio se na poslovima sa naftom i aluminijumom, postao je vlasnik londonskog Čelzija za 140 miliona funti.

Grejem Džonson je u svojoj knjizi predstavio senzacionalne dokaze da engleskim fudbalom ne vladaju ni Savez, ni klubovi ni navijači. "Fudbal je poligon za pranje novca od prodaje droge. Zahvaljujući najpopularnijoj igri azijske kockarnice nezadrživo rastu. Velika fudbalska imena moraju da plaćaju `reket` od transfera. U knjizi su svedočanstva nekih od najvećih igrača koji su morali da plate cenu: Majkla Ovena, Robija Faulera, Rija Ferdinanda"...
G. K.

--------------------------------------------------------------------------

Ko su predsednici fudbalskih klubova

Od bivših fudbalera do biznismena

Crvena zvezda – Dragan Stojković, bivši fudbaler

Partizan – Ivan Ćurković, bivši fudbaler, diplomirao na DIF-u, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije

OFK Beograd – Momčilo Minić, ekonomista, jedan od direktora "Si marketa".

Voždovac – Branko Pavlović, privatnik

Banat – Vukica Vučurević, kćerka vlasnika kluba

Smederevo – Bojan Bojković, jedan od direktora "Sartida"

Vojvodina – Ratko Butorović, biznismen, vlasnik novosadskog hotela "Park"

Zemun – Dušan Mihaljčić, biznismen, vlasnik firme "Van-Ko"

Hajduk – Veselin Paškaš, privatni preduzetnik

Mladost – Milan Trtica, uspešni privrednik

Borac – Predrag Teofilović, privatnik

--------------------------------------------------------------------------

Treneri pod velikim pritiskom

Naš poznati trener Ljupko Petrović koji je sa Crvenom zvezdom postao prvak Evrope 1991, sada je trener bugarskog prvoligaša Liteksa iz Loveča, koga je uzdigao do samog vrha na domaćoj sceni i stalnog učesnika u Evropi.

– Svakako da će mnogi treneri reći da ne osećaju nikakav pritisak, ali to sigurno nije tačno. Oseća se skoro na svakom koraku, pogotovo u zemljama u tranziciji, da su treneri na razne načine ugroženi. Ugovori koje imaju gazde klubova često ne poštuju, a promene na klupi su sve učestalije... U svakom slučaju treneri ni na koji način nisu zaštićeni – kazao je Petrović.

--------------------------------------------------------------------------

Kako podeliti 60 miliona evra

Prema okvirnim procenama u srpskom fudbalu se na godišnjem nivou obrće oko 60 miliona evra, što je nesumnjivo veoma primamljiva suma za ovdašnju "fudbalsku mafiju". Njih jedino zanima kako podeliti toliki novac, a kada dođe do nesporazuma i neraščišćenih računa, međusobni obračuni se najčešće krvavo završavaju, čega smo bili svedoci u poslednjih desetak godina.

Naravno, najveće budžete i prihode od transfera igrača imaju dva naša najtrofejnija kluba: Crvena zvezda i Partizan. Njima je potrebno po desetak miliona evra, a budžet uglavnom popunjavaju prodajom fudbalera. I tu dolazi do ključnog problema, jer su u te transakcije umešani i ljudi iz tzv. "sive zone", a čak i u Zvezdi i Partizanu ima prvotimaca sa dvostrukim ugovorima, jednim zvaničnim i drugim sa menadžerima i patronima koji preuzimaju finansijske obaveze prema "svojim igračima, a potom tu brigu višestruko naplaćuju prethodno zagarantovanim procentima, iz papira koje su sami sastavljali.