Змај путује светским морем

Најутицајнија личност светског поморског бизниса нема брод и никада није био на мору.

Кинески министар транспорта, дипломирани инжењер пољопривреде Ли Шенглин (64) изабран је у овогодишњој анкети лондонског осигуравајућег друштва „Лојд” за „најутицајнију особу светског поморства”.

У јеку привредног процвата Кине, у коју свет ове године улаже 100 милијарди долара директних инвестиција, „Лојдова” титула кинеском министру без поморског образовања није случајна.

Господин Ли јеминистар транспорта државе са обалом дужине 14.000 километара. Иако није свакодневно посвећен поморском бизнису, наглашава „Лојд”, он од пре две године управља најважнијим рутама кинеских трговачких бродова и контејнера од пакистанске луке Гвадар до Дурбана, од Хамбурга до Бостона.

Кинески искорак на светска мора почетком 21. века није новина у 5.000 година дугој историји древне цивилизације, већ наставак поморске традиције друге економске силе модерног времена.

Готово истовремено када и Кристифор Колумбо, кинески морепловац муслиманског порекла Зенг Хе кренуо је пет пута дужим бродом на пловидбу јужним Пацификом, Персијским заливом и рогом Африке.

Династичка превирања потом су нагло затворила поморско поглавље у историји Кине. Пет следећих векова животно окренута копну, Кина је уочи 21. столећа, као у време династије Минг, поново отворила географску мапу света.

Привредно ојачала и одлучна да обезбеди економску добробит за преко 1,3 милијарде становника, Кина је пред нови миленијум силовито искорачила на светско привредно тржиште. Кренула је од Вијетнама, Мјанмара, Таџикистана преко Нигерије и Анголе, доспела до Грчке и Португалије.

Нафта, гвоздена руда, бакар, храна, врхунске технологије, гарантован приступ лукама за претовар робе, основни су економски покретач кинеске трговачке флоте на светским морима, подстицај развоју њене војне индустрије и цртања нове позиције Пекинга у редефинисању међународног поретка.

Офанзивна и идеолошки неоптерећена кинеска потрага за стратешким артиклима не силази са радара глобалних инвеститора и стратега развијеног света. Америчка фондација „Херитиџ”, на пример, прати све кинеске међународне инвестиционе подухвате вредне изнад 100 милиона долара још од 2005, када је Пекинг покренуо лавину улагања изван америчког тржишта хартија од вредности.

Западни стратези су значај потенцијалног отклона глобалног економског баланса у корист Азије, а посебно Кине, увидели још раније.

„Ако се економски процват настави, успон Кине биће најважнија промена глобалне економске, политичке и војне равнотеже у 21. веку. Већина активности Кине у наредном периоду биће сасвим разумљив покушај силе у успону да оствари свој утицај у иностранству”, најавио је 1993. амерички месечник „Форин аферс”.

„Нарастајуће самопоуздање нагнаће Кину (и Индију) да фокус са копна усмере на мора”, проценили су лане Џејмс Холмс и Тоши Јошихара, професори стратешких студија Америчког морнаричког ратног колеџа.

Кинеска трговачка логика је једноставна.

Трагајући за путевима несметаног снабдевања огромног тржишта, кинески бизнис помно је проучио глобалну геолошку карту и политичку географију света након краја хладног рата.

Кинески економски десант на глобални пословни простор прерастао је у симултани копнено-поморски продор.

Африка је била прва нова тачка искрцавања азијског змаја. Кинеским пословним стратезима постало је јасно да је сиромашна Африка, богата нафтом и рудама, заморена западним идеолошким предусловима папрене финансијске помоћи.

Да би себи отворила нове пословне могућности у афричком блоку 53 чланице УН, Кина је 2000–2009. групи од 35 држава опростила дуг од готово три милијарде долара. У истом периоду привредна сарадња Кине и Африке расла је сваке године за 33,5 одсто!

Водећи афрички извозници нафте, Ангола, Нигерија и Судан, уживају данас статус кинеских стратешких пословних партнера, а Пекинг сада пословну сарадњу нуди и земљама које немају стратешке сировине. Сејшелима на истоку и архипелагу Сао Томе и Принципе на западу нуди аеродроме. Танзанији модернизацију луке Дар ес Салам. Кенији обнову путне везе Најроби–лука Момбаса.

Земље централне Азије, Казахстан, Таџикистан, Туркменија и Узбекистан – пребогате цинком, тунгстеном, хромом, бакром и златом, а ослобођене совјетске идеолошке проповеди – постале су отворене за бизнис.

Кинески бизнис издваја огроман новац да финансира железничку пругу од иранских и пакистанских лука до Авганистана и Узбекистана, са могућим колосеком све до Сирије и источног Медитерана.

У повезивању са југоистоком Азије, кинески инвеститори граде контејнерски терминал у Читагонгу у Бангладешу, улажу у налазишта природног гаса и уранијума у Мјанмару, отварају кредитну линију за модернизацију индонежанске луке Танџунг Приок, немилице купују акције аустралијских рударских компанија.

На другом крају света, у Латинској Америци, кинески капитал везује се за бразилску, кубанску и боливијску индустрију нафте, чилеански бакар. Венецуели је дат зајам од 20 милијарди долара који ће бити враћен у нафти.

Продор не иде без отпора, знају то и у Пекингу, али мапа глобалних пословних продора азијског змаја све је попуњенија.

Ове године Кина је по званичним подацима уложила преко 50 милијарди долара у инвестиције у иностранству, док „Херитиџ” процењује да ће већ средином следеће деценије Кина годишње усмеравати 100 милијарди долара улагања у иностранство.

Кап у мору текућих државних резерви Пекинга од преко 2.630 милијарди долара.