Школа, парк и дом здравља

Искуства људи са малом и школском децом показују да није лако наћи одговарајући стан који ће у потпуности одговарати потребама деце. Родитељи се често на први поглед одушеве стамбеним простором, а тек касније, кад се уселе, схвате да су дошли у крај у коме нема обданишта или школе у близини, што ће им касније бити проблем. Недостатак парка или терена за игру, такође, може да представља сметњу.

– Млађи људи са децом често не обраћају пажњу на инфраструктуру – упозорава Катарина Лазаревић, сувласница агенције Алка. – Ако имају малу децу важно је да у близини постоји обданиште и основна школа. Познато је колико је времена требало да се изгради школа на Бежанијској коси. Као што је градња гаража императив, исто тако је потребно у новим насељима истовремено са изградњом станова градити и школе.

– За децу је битан и простор за игру – додаје Дарко Меденица, директор агенције Трофеј. – Иако је родитељима можда боље ако станују у центру, пре свега због посла, ту нема довољно простора за игру. Неке улице, као на пример Деспота Стефана и Немањина, због густине саобраћаја нису погодне за одрастање деце. Они који имају малу децу, а не желе да живе у насељима као што су Миријево или Медаковић, ипак, треба да воде рачуна о близини паркова. Део око Ташмајдана или око Храма светог Саве има довољно простора за игру.

Породице са децом које немају сопствени стан већ живе у изнајмљеном, имају још један проблем.

– Већина закуподаваца већ у старту нагласи да не жели малу децу у стану – износи Александар Зорић, менаџер агенције Лидер рент. – Можда ће некоме звучати невероватно, али један власник је чак као разлог навео да деца једу зид! Има и оних који радије примају псе и мачке него малу децу. Тако већина младих брачних парова мора да потражи стан на даљој периферији и, практично, да прихвати и најгора решења. Кад изнајмљују стан људи са децом желе да им школа буде у близини или да дете настави да иде у исту школу или обданиште.

Кад су у питању старији људи за њих је битно да станују у близини продавнице прехрамбених артикала и дома здравља и да услови становања буду прилагођени њиховим годинама.

– Старијим суграђанима увек препоручујем да не купују станове изнад другог, трећег спрата, посебно ако зграда нема лифт – каже Дарко Меденица. – Важно је да у близини постоје продавнице, али и амбуланта, као и да улица у којој станују не буде стрма да би избегли ходање узбрдо и низбрдо, нарочито у зимским месецима кад су честе поледице.

– Већина пензионера жели стан са даљинским грејањем. Мислим да нису у праву. Централно грејање се искључује после 21 час, зато сматрам да је за старије најповољније ТА грејање јер им на тај начин може бити топло колико желе и док желе. Значи, сами могу да одлуче и о температури и о дужини грејања – занимљиво је размишљање Катарине Лазаревић. – За старије људе је битно да не станују високо, да стан буде функционалан, не превише велик због лакшег одржавања. На пример, увек броје врата и прозоре. Њихово прање није лако. За купатило, препоручује се туш кабина јер је старијим особама тешко да улазе и излазе из каде. Пожељно је да кухиња буде пространа јер баке воле да спремају храну, посебно зимницу. Зато им је потребна и остава. Млади често занемарују подрум кад бирају стан, међутим старијима се то не догађа. Обавезно желе да имају место за одлагање непотребних ствари и успомена. Што се тиче собе, не мора да буде много велика. Подразумева се да стан за старије особе треба да буде добро осветљен, окречен и сређен јер они немају снаге за велике радове у кући.