Сервисер породичних фотографија

Једној српској породици се амерички сан претворио у ноћну мору. Након што је сервисер у њиховом компјутеру видео фотографије њихове голишаве деце и то ревносно пријавио полицији, супружници Настић су још 8. јуна ухапшени због сумње да су поседовали дечију порнографију, односно да су сексуално злоупотребљавали своју децу. Ради се о фотографијама осмогодишњег дечака и његове петогодишње сестрице направљеним током купања у кади. Дечак је изјавио да је неке од тих фотографија сам направио. Надлежна агенција сматра да постоји сумња да су родитељи децу сексуално злостављали, те је до доношења коначне одлуке двоје малих Настића сместила у другу породицу. То стање траје већ више од шест месеци и за то време деца немају контакт са својим родитељима, нити могу да говоре матерњи језик.

Каже се да је „пут до пакла поплочан најбољим намерама”. Данас су многе државе света ратификовале конвенцију по којој је кривично дело не само израда порнографског материјала, који се тиче деце, већ и само поседовање дечије порнографије, слично као што je кажњиво држање оружја без дозволе. Дете је у тој конвенцији дефинисано као особа која није навршила 18 година, што је код нас довело до апсурдног законског решења, по којем се може имати добровољан сексуални однос са лицем које је навршило 14 година, али се не сме поседовати „голишава” фотографија тог лица или њен снимак који би се могао сматрати порнографским. Сексуалне злоупотребе деце су ужасна кривична дела и она се морају енергично сузбијати, али помало је лицемерно такво широко дефинисање деце у друштвима, међу којима је и наше, у којима је сасвим уобичајено да разне ,,мисице” и ,,звезде модних писта” каријеру започињу као деца.

Америчка агенција тврди да је девоjчица изјавила да ју је отац додиривао. Наравно да је отац додиривао своју ћерку – када је купао, бринуо се о њој, помазио на уобичајен начин и сл. По логици оних који у свему, што је за њихов поглед на свет неуобичајено, виде сексуалне злоупотребе, и наш песник Јова Змај би вероватно био пример ,,педофила”, јер је, ето, у једној својој песми, деда унука ставио на крило. Угледни српски психолози су овој за сада неумољивој агенцији послали писмо у којем су уверљиво објаснили да нашем менталитету није страна нормална телесна блискост између родитеља и деце, тако да је сасвим уобичајено да родитељ помази и пољуби своје дете, као и да се не сматра скаредним, а камоли порнографским ако родитељ фотографише своје голишаве малишане.

Можда би неко закључио да су Настићи криви што нису прихватили норме понашања земље у којој живе. То што је код нас уобичајено да се деца и на плажама купају гола и то што већина нас има своје голишаве фотографије из дечијих дана, не значи да је то нормално и у другим земљама. То би се негде сматрало чудним или чак изазивало сумњу у мотиве родитеља који имају фотографије своје наге деце, али чак ни у САД, ,,голишава” фотографија, која нема порнографски контекст не може бити третирана као порнографија, нити се то што родитељ поседује такве фотографије, па ако их је и сам направио, може сматрати доказом да је дете сексуално злостављано. Настићи ни по чему нису нарушили америчке норме понашања према деци, јер они фотографије своје голишаве деце нису никоме показивали, нити су своју децу обнаживали ван свог дома, а породични дом и приватност су светиња у самој Америци.

Поставља се и питање с којим правом је сервисер задро у приватност Настића. Сервисер је овлашћен да рачунар поправи, а не да испитује његов садржај, а тиме што је противправно ,,отварао” туђе интимне фотографије, он је поступао деликтно, па стога такве фотографије не би смеле бити коришћене као валидан доказ у било којој правној процедури, јер се до њих дошло на противправан начин.

Толстој је рекао да су све срећне породице срећне на сличан начин, а да је свака несрећна породица несрећна на неки само за њу својствен начин. Огромна је несрећа породице Настић. Патња је страшна за децу одвојену од својих родитеља, па и од свог језика, а ужасан је бол родитеља које бирократски зид сурово одваја од њихове дечице. Треба се надати да ова неправда неће још дуго трајати и да ће што је могуће брже бити исправљена. Држава Србија мора да учини све што је могуће да заштити своје држављане брутално суочене са застрашујућом логиком једног кафкијанског процеса.

професор Правног факултета БУ