Serviser porodičnih fotografija

Jednoj srpskoj porodici se američki san pretvorio u noćnu moru. Nakon što je serviser u njihovom kompjuteru video fotografije njihove golišave dece i to revnosno prijavio policiji, supružnici Nastić su još 8. juna uhapšeni zbog sumnje da su posedovali dečiju pornografiju, odnosno da su seksualno zloupotrebljavali svoju decu. Radi se o fotografijama osmogodišnjeg dečaka i njegove petogodišnje sestrice napravljenim tokom kupanja u kadi. Dečak je izjavio da je neke od tih fotografija sam napravio. Nadležna agencija smatra da postoji sumnja da su roditelji decu seksualno zlostavljali, te je do donošenja konačne odluke dvoje malih Nastića smestila u drugu porodicu. To stanje traje već više od šest meseci i za to vreme deca nemaju kontakt sa svojim roditeljima, niti mogu da govore maternji jezik.

Kaže se da je „put do pakla popločan najboljim namerama”. Danas su mnoge države sveta ratifikovale konvenciju po kojoj je krivično delo ne samo izrada pornografskog materijala, koji se tiče dece, već i samo posedovanje dečije pornografije, slično kao što je kažnjivo držanje oružja bez dozvole. Dete je u toj konvenciji definisano kao osoba koja nije navršila 18 godina, što je kod nas dovelo do apsurdnog zakonskog rešenja, po kojem se može imati dobrovoljan seksualni odnos sa licem koje je navršilo 14 godina, ali se ne sme posedovati „golišava” fotografija tog lica ili njen snimak koji bi se mogao smatrati pornografskim. Seksualne zloupotrebe dece su užasna krivična dela i ona se moraju energično suzbijati, ali pomalo je licemerno takvo široko definisanje dece u društvima, među kojima je i naše, u kojima je sasvim uobičajeno da razne ,,misice” i ,,zvezde modnih pista” karijeru započinju kao deca.

Američka agencija tvrdi da je devojčica izjavila da ju je otac dodirivao. Naravno da je otac dodirivao svoju ćerku – kada je kupao, brinuo se o njoj, pomazio na uobičajen način i sl. Po logici onih koji u svemu, što je za njihov pogled na svet neuobičajeno, vide seksualne zloupotrebe, i naš pesnik Jova Zmaj bi verovatno bio primer ,,pedofila”, jer je, eto, u jednoj svojoj pesmi, deda unuka stavio na krilo. Ugledni srpski psiholozi su ovoj za sada neumoljivoj agenciji poslali pismo u kojem su uverljivo objasnili da našem mentalitetu nije strana normalna telesna bliskost između roditelja i dece, tako da je sasvim uobičajeno da roditelj pomazi i poljubi svoje dete, kao i da se ne smatra skarednim, a kamoli pornografskim ako roditelj fotografiše svoje golišave mališane.

Možda bi neko zaključio da su Nastići krivi što nisu prihvatili norme ponašanja zemlje u kojoj žive. To što je kod nas uobičajeno da se deca i na plažama kupaju gola i to što većina nas ima svoje golišave fotografije iz dečijih dana, ne znači da je to normalno i u drugim zemljama. To bi se negde smatralo čudnim ili čak izazivalo sumnju u motive roditelja koji imaju fotografije svoje nage dece, ali čak ni u SAD, ,,golišava” fotografija, koja nema pornografski kontekst ne može biti tretirana kao pornografija, niti se to što roditelj poseduje takve fotografije, pa ako ih je i sam napravio, može smatrati dokazom da je dete seksualno zlostavljano. Nastići ni po čemu nisu narušili američke norme ponašanja prema deci, jer oni fotografije svoje golišave dece nisu nikome pokazivali, niti su svoju decu obnaživali van svog doma, a porodični dom i privatnost su svetinja u samoj Americi.

Postavlja se i pitanje s kojim pravom je serviser zadro u privatnost Nastića. Serviser je ovlašćen da računar popravi, a ne da ispituje njegov sadržaj, a time što je protivpravno ,,otvarao” tuđe intimne fotografije, on je postupao deliktno, pa stoga takve fotografije ne bi smele biti korišćene kao validan dokaz u bilo kojoj pravnoj proceduri, jer se do njih došlo na protivpravan način.

Tolstoj je rekao da su sve srećne porodice srećne na sličan način, a da je svaka nesrećna porodica nesrećna na neki samo za nju svojstven način. Ogromna je nesreća porodice Nastić. Patnja je strašna za decu odvojenu od svojih roditelja, pa i od svog jezika, a užasan je bol roditelja koje birokratski zid surovo odvaja od njihove dečice. Treba se nadati da ova nepravda neće još dugo trajati i da će što je moguće brže biti ispravljena. Država Srbija mora da učini sve što je moguće da zaštiti svoje državljane brutalno suočene sa zastrašujućom logikom jednog kafkijanskog procesa.

profesor Pravnog fakulteta BU