Нови покушај успостављања власти у БиХ

Од нашег дописника

Сарајево – Разговори страначких лидера о формирању власти у БиХ требало би да буду настављени данас у Сарајеву. Позив на сарајевски састанак, који организују СНСД, СДС и два ХДЗ-а, одбили су челници СДП-а и СДА, Златко Лагумџија и Сулејман Тихић, као и њихови коалициони партнери, председници ХСП-а БиХ и Народне странке „Радом за бољитак”, Звонко Јуришић и Младен Иванковић Лијановић.

Неизвесно је и присуство председника Савеза за бољу будућност Фахрудина Радончића као и представника Странке за БиХ, тако да би се, према неким проценама, и данашњи састанак могао завршити на нивоу добре намере „српског и хрватског блока”, односно Милорада Додика и Драгана Човића.

На поруку организатора да је састанак отворен „за све оне који желе добро БиХ”, Лагумџија одговара да „не даје изјаве на ту тему”, а Тихић, који састанак назива „новим Карађорђевом”, да не жели учествовати у разговорима „етничких племена”.

Члан Председништва БиХ и високи званичник Странке демократске акције Бакир Изетбеговић прво је изјавио да је „лоша ствар не пристајати на састанке”, а онда се „посуо пепелом” и променио мишљење.

Човићевом ХДЗ БиХ Изетбеговић је поручио да његова странка неће дозволити поновно да се заговара стварање Херцег Босне и да не тражи ствари за које нема шансе да се десе.

„ХДЗ БиХ не треба да тражи ствари које су супротне Вашингтонском и Дејтонском споразуму и виталним интересима остала два народа у БиХ, као што су трећи ентитет, федерализација, федералне јединице, што представља поделу земље и дезинтеграцију”, рекао је Изетбеговић за ОБН телевизију.

Он је потврдио да ће СДА подржати кандидатуру лидера СДП-а Златка Лагумџије за председавајућег Савета министара БиХ, наводећи да, кад је ова функција у питању, „није неопходно” да буде настављена примена принципа ротације.

Под претпоставком да данашњи састанак буде одржан како је замишљено, на столу би се нашле три платформе: бошњачког, српског и хрватског блока које имају мало додирних тачака, због чега је свака од њих већ наишла на негодовања оних других.

У бошњачкој платформи, коју су потписали СДП, СДА, ХСП и Народна странка „Радом за бољитак”, нагласак се ставља на козметичке уставне промене и она је заправо нека блажа верзија пропалог „априлског пакета” уставних промена.

Лидери СНСД-а и СДС Милорад Додик и Младен Босић у „српској платформи” експлицитно наглашавају да је „приоритет јачање Републике Српске у њеним дејтонским границама”, док челници ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990 Драган Човић и Божо Љубић у „хрватској платформи” захтевају доношење новог устава и оснивање федералне јединице са хрватском већином.

Бошњачку, боље речено платформу СДП-а, српски и хрватски блок не прихвата, не само због „начина” на који је она донесена, него и због њеног садржаја. Оно што им посебно смета јесте Лагумџијино игнорисање воље 90 одсто хрватског бирачког тела, исказане на октобарским изборима.

Д. Станишић