Странке опет власници мандата

Са новим уставом долази крај крађе, поткупљивања посланика и трговине мандатима у парламенту, рекао је Ивица Дачић, председник ГО СПС-а, говорећи о предлогу највишег правног акта у Народној скупштини Србије. Према новом решењу, "посланик је слободан да, под законским условима, неопозиво, стави свој мандат на располагање странци са чије листе је изабран". Ово правило, судећи бар према изјавама саговорника "Политике", важиће све и да парламентарни избори буду одржани по постојећем закону о избору народних посланика, по којем је, како је тумачено, посланик власник мандата.

Детаљнија правила о власништву над мандатима биће уређена новим изборним законом који би требало да буде донет одмах после проглашења новог устава. Међутим, постоје најаве да би парламентарни избори могли бити одржани већ у децембру, и то по сада важећем закону, с обзиром на то да неће бити довољно времена да се донесе нови. Слободан Вучетић, председник Уставног суда Србије, каже за "Политику" да је могуће одржавање избора по старом закону, без обзира на то што ће тада већ важити нови устав, који другачије уређује питање власништва над мандатима. Он верује да ће управо тако и бити. Јер, како истиче, било би, између осталог, веома необично да се нови изборни закон доноси у изборној години, а камоли уочи избора, мада је "код нас све могуће". Према његовим речима, садашњи закон има праву правну празнину што се тиче регулисања власништва над мандатима и зато "када се избори заврше, захваљујући тој правној празнини, може се уградити ново уставно решење о власништву над мандатима".

Слободан Вучетић каже да се ново уставно решење може тумачити и тако да су партије власници мандата, али да се тиме да је "посланик слободан да под законом одређеним условима стави на располагање мандат странци" мисли и на, на пример, потписивање уговора са посланицима пре стављања на изборну листу или приликом доделе мандата. Он додаје да ова нова уставна одредба одудара од европског система, али подвлачи да уставотворац има слободу да дефинише решења у уставу.

Ни за Душана Петровића, потпредседник ДС-а, одредба новог устава није никаква сметња да избори буду одржани "по правилима која су прописана важећим законом о избору народних посланика". Он, међутим, додаје: "С друге стране, не видим никакву сметњу да буду урађене све корекције изборног закона на истој седници Народне скупштине на којој буде проглашен нови устав, наравно уз договор свих".

Александар Вучић, генерални секретар СРС-а, каже за "Политику", да би било пожељно донети нови изборни закон пре избора, али да није сигуран да ће тако бити. Он истиче: "Нисам у стању да кажем када ће бити одржани нови парламентарни избори, али сматрам да су они могући и без новог изборног закона." И он мисли да је могуће да парламентарни избори буду одржани по сада важећем закону, док би касније био донет нови закон који би регулисао питање власништва над посланичким мандатима, у складу с новим уставом.

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, каже за "Политику" да његова странка очекује да одмах после проглашења устава буду донети нови изборни закони и вероватно ће тако бити: "Ми инсистирамо на договору свих око нових изборних решења и убеђени смо да до тога може да дође."

Милорад Вучелић, потпредседник СПС-а, каже за "Политику", да се после проглашења новог устава мора ићи на доношење уставног закона. Он додаје: "Ако смо демократска држава, која је управо новим уставом укинула ропство, онда би требало да донесемо и нови изборни закон, па да идемо на изборе. Видим да Динкић најављује да избори морају бити одржани до 17. децембра. Ако тако буде, онда ћемо имати ’бандитску верзију’ избора. Могу избори да буду и тако организовани ако се договоре Тадић, Коштуница, Динкић и Тома Николић, али онда треба да се зна да се тако ради само у бандитској, а не демократској држави.

--------------------------------------------------------------------------

Вучетић: Партија увек стоји иза кандидата

Слободан Вучетић објашњава да, без обзира на то да ли се избори спроводе по већинском (гласа се за одређеног човека) или пропорционалном (гласа се за листу) изборном систему, иза кандидата увек стоји партија. Он истиче: "Кандидат увек представља једну политичку опцију, а партија увек агитује код бирача и партија је, без обзира на изборни систем, власник мандата. У европским системима се то уопште не доводи у питање. Посланик има слободан мандат, али је општепознато да је тај посланик, на пример у Енглеској, део лабуриста или конзервативаца и ником не пада на памет да ’тргује’ мандатима. Код нас је ситуација другачија, људи су склони ’поткупљивости’ и зато се поставља то питање власништва над мандатима. Разлика између већинског и пропорционалног система је само у томе што се у већинском систему у сваком месту појављују конкретни кандидати, док се у пропорционалном појављују листе кандидата, али и у једном и другом случају партије стоје иза кандидата.

--------------------------------------------------------------------------

Стојиљковић: Власник обично посланик

Директна веза између изборног система у једној земљи и власништва над мандатом не постоји, каже Зоран Стојиљковић, професор на Факултету политичких наука, уз опаску да тамо где су већински изборни системи "вуче на логику да је посланик власник мандата".

– Пропорционални систем је нешто што тражи комбинацију власништва посланика над мандатом са уграђеним решењима која предвиђају значајну улогу политичких странака јер се ради о страначким листама.

Али у основи, због решења да грађани додељују мандате, а да је мандат по правилу персонализован, решења иду на то да је власник мандата посланик, с тим што се у неким системима могу утврдити правила игре која ограничавају могућност да посланици својим промењеним ставом другоме донесу мандат – објашњава Стојиљковић.

– Примера ради, иако је неко власник мандата, не може да га "пребаци" у странку која није учествовала на изборима или чак није ни постојала у време избора, или се пак предвиђа да странка може да се напусти само ако је код ње дошло до озбиљне унутарстраначке поделе па постоје две или три фракције које се позивају на наслеђе партије.
Ј. Ц.