Stranke opet vlasnici mandata

Sa novim ustavom dolazi kraj krađe, potkupljivanja poslanika i trgovine mandatima u parlamentu, rekao je Ivica Dačić, predsednik GO SPS-a, govoreći o predlogu najvišeg pravnog akta u Narodnoj skupštini Srbije. Prema novom rešenju, "poslanik je slobodan da, pod zakonskim uslovima, neopozivo, stavi svoj mandat na raspolaganje stranci sa čije liste je izabran". Ovo pravilo, sudeći bar prema izjavama sagovornika "Politike", važiće sve i da parlamentarni izbori budu održani po postojećem zakonu o izboru narodnih poslanika, po kojem je, kako je tumačeno, poslanik vlasnik mandata.

Detaljnija pravila o vlasništvu nad mandatima biće uređena novim izbornim zakonom koji bi trebalo da bude donet odmah posle proglašenja novog ustava. Međutim, postoje najave da bi parlamentarni izbori mogli biti održani već u decembru, i to po sada važećem zakonu, s obzirom na to da neće biti dovoljno vremena da se donese novi. Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije, kaže za "Politiku" da je moguće održavanje izbora po starom zakonu, bez obzira na to što će tada već važiti novi ustav, koji drugačije uređuje pitanje vlasništva nad mandatima. On veruje da će upravo tako i biti. Jer, kako ističe, bilo bi, između ostalog, veoma neobično da se novi izborni zakon donosi u izbornoj godini, a kamoli uoči izbora, mada je "kod nas sve moguće". Prema njegovim rečima, sadašnji zakon ima pravu pravnu prazninu što se tiče regulisanja vlasništva nad mandatima i zato "kada se izbori završe, zahvaljujući toj pravnoj praznini, može se ugraditi novo ustavno rešenje o vlasništvu nad mandatima".

Slobodan Vučetić kaže da se novo ustavno rešenje može tumačiti i tako da su partije vlasnici mandata, ali da se time da je "poslanik slobodan da pod zakonom određenim uslovima stavi na raspolaganje mandat stranci" misli i na, na primer, potpisivanje ugovora sa poslanicima pre stavljanja na izbornu listu ili prilikom dodele mandata. On dodaje da ova nova ustavna odredba odudara od evropskog sistema, ali podvlači da ustavotvorac ima slobodu da definiše rešenja u ustavu.

Ni za Dušana Petrovića, potpredsednik DS-a, odredba novog ustava nije nikakva smetnja da izbori budu održani "po pravilima koja su propisana važećim zakonom o izboru narodnih poslanika". On, međutim, dodaje: "S druge strane, ne vidim nikakvu smetnju da budu urađene sve korekcije izbornog zakona na istoj sednici Narodne skupštine na kojoj bude proglašen novi ustav, naravno uz dogovor svih".

Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kaže za "Politiku", da bi bilo poželjno doneti novi izborni zakon pre izbora, ali da nije siguran da će tako biti. On ističe: "Nisam u stanju da kažem kada će biti održani novi parlamentarni izbori, ali smatram da su oni mogući i bez novog izbornog zakona." I on misli da je moguće da parlamentarni izbori budu održani po sada važećem zakonu, dok bi kasnije bio donet novi zakon koji bi regulisao pitanje vlasništva nad poslaničkim mandatima, u skladu s novim ustavom.

Andreja Mladenović, portparol DSS-a, kaže za "Politiku" da njegova stranka očekuje da odmah posle proglašenja ustava budu doneti novi izborni zakoni i verovatno će tako biti: "Mi insistiramo na dogovoru svih oko novih izbornih rešenja i ubeđeni smo da do toga može da dođe."

Milorad Vučelić, potpredsednik SPS-a, kaže za "Politiku", da se posle proglašenja novog ustava mora ići na donošenje ustavnog zakona. On dodaje: "Ako smo demokratska država, koja je upravo novim ustavom ukinula ropstvo, onda bi trebalo da donesemo i novi izborni zakon, pa da idemo na izbore. Vidim da Dinkić najavljuje da izbori moraju biti održani do 17. decembra. Ako tako bude, onda ćemo imati ’banditsku verziju’ izbora. Mogu izbori da budu i tako organizovani ako se dogovore Tadić, Koštunica, Dinkić i Toma Nikolić, ali onda treba da se zna da se tako radi samo u banditskoj, a ne demokratskoj državi.

--------------------------------------------------------------------------

Vučetić: Partija uvek stoji iza kandidata

Slobodan Vučetić objašnjava da, bez obzira na to da li se izbori sprovode po većinskom (glasa se za određenog čoveka) ili proporcionalnom (glasa se za listu) izbornom sistemu, iza kandidata uvek stoji partija. On ističe: "Kandidat uvek predstavlja jednu političku opciju, a partija uvek agituje kod birača i partija je, bez obzira na izborni sistem, vlasnik mandata. U evropskim sistemima se to uopšte ne dovodi u pitanje. Poslanik ima slobodan mandat, ali je opštepoznato da je taj poslanik, na primer u Engleskoj, deo laburista ili konzervativaca i nikom ne pada na pamet da ’trguje’ mandatima. Kod nas je situacija drugačija, ljudi su skloni ’potkupljivosti’ i zato se postavlja to pitanje vlasništva nad mandatima. Razlika između većinskog i proporcionalnog sistema je samo u tome što se u većinskom sistemu u svakom mestu pojavljuju konkretni kandidati, dok se u proporcionalnom pojavljuju liste kandidata, ali i u jednom i drugom slučaju partije stoje iza kandidata.

--------------------------------------------------------------------------

Stojiljković: Vlasnik obično poslanik

Direktna veza između izbornog sistema u jednoj zemlji i vlasništva nad mandatom ne postoji, kaže Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, uz opasku da tamo gde su većinski izborni sistemi "vuče na logiku da je poslanik vlasnik mandata".

– Proporcionalni sistem je nešto što traži kombinaciju vlasništva poslanika nad mandatom sa ugrađenim rešenjima koja predviđaju značajnu ulogu političkih stranaka jer se radi o stranačkim listama.

Ali u osnovi, zbog rešenja da građani dodeljuju mandate, a da je mandat po pravilu personalizovan, rešenja idu na to da je vlasnik mandata poslanik, s tim što se u nekim sistemima mogu utvrditi pravila igre koja ograničavaju mogućnost da poslanici svojim promenjenim stavom drugome donesu mandat – objašnjava Stojiljković.

– Primera radi, iako je neko vlasnik mandata, ne može da ga "prebaci" u stranku koja nije učestvovala na izborima ili čak nije ni postojala u vreme izbora, ili se pak predviđa da stranka može da se napusti samo ako je kod nje došlo do ozbiljne unutarstranačke podele pa postoje dve ili tri frakcije koje se pozivaju na nasleđe partije.
J. C.