Инвеститори се враћају

Србија ће пребродити кризу боље од осталих земаља у региону, она јесте потенцијални „тигар југоисточне Европе” и има солидну основу за даљи развој. То тврди Емануел Кениг, први човек ревизорско-консултантске куће „Прајсвотерхаускуперс”, светске ревизорске куће која послује у преко 150 земаља у интервјуу за наш лист. Он оцењује да је банкарски сектор јак, да је ниво дуга разуман у односу на остале земље из региона и да су стране инвестиције мање пале него другима. „Имате политичку стабилност у кризи што није случај са Румунијом, Мађарском, Бугарском. Страни инвеститори се враћају…”

Да ли траже савет од Вас?

У односу на 2008. и 2009. годину више инвеститора се распитује и то је јасан знак опоравка и да се компаније спремају за поновно инвестирање. Србија ће имати користи од глобалног опоравка. Локалне компаније су погођене кризом, међутим позитивна страна је да су морале да се реструктурирају, реорганизују, смање трошкове и данас су много солидније. Ми који овде послујемо пажљиво пратимо тржиште и видимо да је раст разуман.

За колико компанија радите ревизорске извештаје у Србији?

Око 300 компанија, углавном страних.

За колико домаћих?

Наше пословање је 60 одсто ревизорски посао, а 40 одсто саветодавне услуге. Не радимо ревизију ни за једну српску компанију. Неколико разлога је за то, али углавном су везани за цену коштања наших услуга и то како се доживљавају наше услуге. Али саветујемо локалне компаније како да се реорганизују, око финансијских извештаја, управљања, међународних стандарда и радимо за престижне компаније у Србији.

Зар није предност за домаћу компанију да неко са стране види да јој неко попут Вас ради ревизорски извештај?

Да, али све је ствар новца, као када бирате да ли ћете купити „дачију” или „рено”, рачунате плус и минус. Наш квалитет није јевтин. Ми морамо да инвестирамо у обуку наших људи, од 2001. године уложили смо два милиона евра.

Колико коштају ревизорске услуге?

Тешко је рећи, зависи од тога колико је сложена и велика компанија.

Да ли је било позива да радите за јавни сектор у Србији?

Учествовали смо на неким тендерима, али због цене услуга нисмо били успешни. Провизије су ниске што није добро за ревизорске компаније. Наша стратегија није да радимо све. Државне компаније су велике, из врло специфичних области као што су телекомуникације, енергетика. Овде имамо 150 стручњака, а за такве компаније нам требају посебни стручњаци које не можете наћи у Србији. Такве људе морамо да доведемо из наших других компанија. То кошта, а не можемо да наплатимо. У Румунији смо, на пример, радили ревизију за многе државне компаније. Међутим, њихова влада је добила од међународних финансијских организација новац за то. Разумем да компаније у Србији немају пара, али постоје начини да се новац за ревизоре нађе.

Мислите ли да и у Србији може да се примени сличан рецепт?

Да. Ако постоји јасна стратегија да се унапреди корпоративно управљање, квалитет финансијских извештаја, да се реорганизују велики државни системи, значи каже се требају нам међународни стручњаци и хајде да нађемо паре да их платимо.

Да ли сте упознати с радом државног ревизора у Србији и како то оцењујете?

Ако имате ефикасног државног ревизора његов рад може доста тога доброг да донесе економији. Није ствар у томе да нађете неправилности или преваре, већ да се постигну уштеде, ефикасност, транспарентност. За државу је важно да има ефикасно ревизорско тело колико су и приватне ревизорске компаније каква је наша. Али, не можете радити без ресурса, са малим буџетом, без инвестиција.  

Да ли сте као ревизорска компанија радили за компаније у приватизацији?

У Србији смо десет година и до сада смо више радили с инвеститорима у приватизацији, с њихове стране. Чујем критике на рачун приватизације. Као, „УС Стил” је добио железару за џабе. Али они су уложили 250 милиона долара, дали су много локалној заједници само по основу тога што су почели да плаћају порез који фирма никада није плаћала, смањили су загађеност…„Фијат” је велика инвестиција која може запослити многе добављаче. Најбоље компаније су данас још ефикасније, транспарентно раде, плаћају порезе.

Како оцењујете пореске намете у Србији?

Овде се може пословати, али се дешава да кад влади устреба новац повећава порезе ту и тамо, као сада са акцизама на цигарете. Мењање услова није добро за пословање. Покушајте да повећате наплату пореза и уштеде за државу ће бити веће и неће морати да посеже за повећањем пореза.

Јована Рабреновић

----------------------------------------------

Не продавати Телеком због цене, већ инвестиција

Телеком је добра компанија, али конкуренција долази. Уколико не добије великог инвеститора посустаће и зато му треба финансијска инјекција. Треба бити опрезан с приватизацијом и не гледати само цену, јер ћете добити новог власника који ће у старту платити нешто више, али ће оставити компанију да спава. Погледајте шта се десило у Бугарској. Зато треба направити систем продаје у коме су инвестиције важније од цене.