МУП лечи Хитну

Истрага и увођење ванредног стручног надзора у београдском Градском заводу за хитну медицинску помоћ, поводом оптужби бившег директора те установе о наводним малверзацијама и несавесном лечењу појединих лекара, довели су ову здравствену установу у жижу интересовања српске јавности. Афера је вероватно изазвала и неповерење дела грађана према овој служби, за коју и даље раде лекари које је тешко оптужио бивши директор Борко Јосифовски. Бивши директор је на одмору, а на његово место Министарство здравља именовало је др Бранислава Лазића, специјалисту опште хирургије, који је радио у Ургентном центру при Клиничком центру Србије. Од првог јануара о именовању директора градских здравствених установа одлучиваће градоначелник.

Доктор Лазић, нови директор Градског завода за хитну медицинску помоћ, каже за "Политику" да су неповерење и сумње у рад и ефикасност ове установе безразложни, а да је у последњих десет дана број екипа повећан. Он је најавио да ће ускоро имати и специјализоване педијатријске екипе на терену, јер Београђани и њихови гости морају да имају врхунску и ефикасну медицинску помоћ. 

Да ли је истрага завршена?

– Иако је ванредни стручни надзорни одбор обавио своју функцију и у току протекле седмице прикупио сва потребна документа, званична истрага још није завршена. Такође, без обзира на то и МУП Србије обавља своју истрагу, а ми им свакодневно дајемо сву расположиву документацију. Ни та истрага још није завршена.

Колико је људи обухваћено истрагом?

– Оквирно око 30 људи давало је изјаве по различитим основама, али нико од њих засад није оптужен. Иако нисам био у овој установи када се све то дешавало, и  ја сам давао изјаве у вези с том афером, јер свима нама је у интересу да се све то што пре ствар истера на чистину. Истина о свему, као и кажњавање евентуалних криваца неопходни су запосленима у овој кући у циљу заштите струке, али и грађанима, како бисмо повратили пољуљано поверење.

Да ли су грађани изгубили поверење и да ли екипе Хитне помоћи имају непријатности на терену?

– После свега, посао се нормализује. Број дневних позива повећан је у просеку за 20 одсто, што значи да поверење није изгубљено. У протеклих 10 дана, колико сам на челу ове установе, уведене су две екипе више, тако да у смени на терену дежура 18 редовних екипа. Поред тога, грађани морају да знају да постоје и посебне службе за транспорт и хемодијализу, које немају везе са ових 18 екипа. Осим тога, имамо и ванредне екипе за обезбеђење јавних скупова, а процена ситуације о броју потребних возила обавља се у овој кући. Колегама се дешавало да их дозивају: "Убице, убице", потом догодило се да буду и физички нападнути, као и да им поразбијају стакла на возилу. Међутим, сви случајеви су процесуирани, јер имамо сјајну сарадњу са МУП-ом. У овој кући раде људи који "гину" на свом послу и не сме се десити да они испаштају због неколицине који су можда прекршили лекарску етику.

Какви су ваши даљи планови и први кораци у унапређењу рада ове службе?

– Веома брзо следи састанак који ће организовати градски секретар, јер у сарадњи са Саобраћајним факултетом и градом већ увелико правимо анализу пролазности наших возила на градским улицама, али и свих осталих параметара који су неопходни за што боље функционисање. Није исто доћи на позив из Борче и из Старог града или Новог Београда. Подсећам, да, осим основне централе, имамо и пунктове по ободима града којих ћемо имати све више, јер овај град има велике потребе за нашом службом. Што се тиче идеје уједначавања београдске Хитне помоћи са осталим у Србији, неопходно је знати да је наша служба специфична, не по стандардима реанимације и опремљености кола, већ по томе што покрива двомилионски град.

Да ли запослене у Хитној помоћи очекују неке новине у раду?

– У нашој кући је запослено 800 људи, од којих је 197 лекара, међутим нама је неопходно кадровско оснаживање, тако да ћемо убудуће запошљавати нове лекаре. Осим тога, сви запослени ићи ће на редовна усавршавања у свим сегментима посла, а са истим службама у другим градовима у Србији намеравамо да организујемо размену искустава са терена.

Често се поставља питање брзине којом екипе стижу на терен. Од тренутка позива просечно прође 12 минута. Да ли имате у плану да побољшате тај просек?

– Ко год је ушао у ову установу питао је за време излазности. Људи, није ово тркачко друштво. То време је само статистика, јер најбитније је да пацијент добије одговарајућу медицинску негу. У све то мора се узети у обзир време позива, доба године, хитност, врста обољења, као и место из којег долази позив.

Шта житељи Београда убудуће могу да очекују од ове здравствене установе?

– Већ је у току процес формирања својеврсне базе података на основу којих ће наше екипе у сваком тренутку знати где постоји слободан кревет за одговарајућег пацијента у складу са његовом патологијом и територијалном припадношћу. У то су укључена сва четири градска клиничка центра, а имамо и одличну сарадњу са Центром за токсикологију ВМА и Клиничким центром Србије. Дакле, пацијенти неће морати сами да траже болницу у којој ће бити лечени. Убудуће ћемо бити у потпуности отворени за јавност и за све врсте сарадње са другим институцијама како би наш посао био ефикаснији. Све су то планови за будућност када ћемо сви бити део једног градског система, тако да ћемо се и мењати у складу са прохтевима града.

--------------------------------------------------------------------------

Ускоро 911

Према речима првог човека београдске Хитне помоћи, ова служба ће за грађане организовати обуку када и у којим ситуацијама би требало да позову Хитну помоћ.

– То је континуирани процес који не може дати резултате за шест месеци, али бићемо упорни. Такође, покренули смо иницијативу за увођење броја 911, јер странци, којих је све више у Београду, нису у обавези да знају локални број за хитну помоћ – објашњава др Лазић.