Вешти Грас

Од нашег специјалног извештача
ФРАНКФУРТ НА МАЈНИ, 6. октобра – Од 7.272 издавачке куће које као излагачи учествују на овогодишњем Међународном сајму књига у Франкфурту, а то је за око педесет појединачних издавача више од прошле године, чак 3.288 стиже из саме Немачке! Безмало сто немачких издавачких кућа више него на прошлогодишњем сајму решило је да покаже своју продукцију на манифестацији која није само највећи празник светског издаваштва, већ и немачке књиге, па је онда сасвим разумљиво што им је на располагању велики простор две комплетне хале, 3 и 4.

Шта се овде највише тражи, а самим тим и чита, јер је тешко претпоставити да би немачки купац једне књиге ушао у инвестицију макар и од неколико десетина евра да би је, потом, евентуално сместио на полицу библиотеке? То је, без сумње, публицистичка литература, као најшира одредница за књиге најразличитијег профила које се не би могле сврстати у лепу књижевност, али ни у чисту биографску, аутобиографску или мемоарску грађу. Вест да је најпродаванија књига овде протеклих месеци било најновије дело Гинтера Граса "Љуштећи лук" давно је обишла свет, али се популарност познатог писца, и његових ефемерних сећања на давна времена и дане када је био тенкиста у СС панцир-дивизији, потврђује и на Франкфуртском сајму: он ће у суботу после подне, претпоследњег сајамског дана, бити гост на чувеној "плавој софи", у получасовном разговору, који понекад прати и хиљаду људи.

Међу најтиражнијима је и познати аутор Франц Шецинг, овде најављен као "писац који помера границе између публицистике и лепе књижевности". Он се студиозно бави питањима развоја науке и технике имплементирајући их у своје, условно речено, крими-романе, јер је реч о пројекцијама будућности са трилер-подлогом.

Недавно преминули публициста Јоахим Фест, личност која је за грађанску Немачку значила исто што и Грас за левичарску, био је и писац и коиздавач најзначајнијег немачког дневника "Франкфуртер алгемајне цајтунга". Његова биографија Хитлера је најпродаванија књига аналитичке историографије послератног времена, а непосредно пред смрт објавио је сопствену биографију – која је овде у центру пажње – под насловом "Не са мном". Фест говори о принципима грађанске непослушности у доба тоталитарних режима, али не само оног у доба Хитлера, већ и послератног времена када се, такође, за многе постављало питање културолошког позиционирања.

Многи овде упоређују Феста и Граса, а резултат свих таквих полемика је да Фест ипак приповеда о породичном и личном искуству, док Грас тренутно вешто продаје тек једну идеолошку причу, дајући сопственој биографији идеолошку конотацију.

На немачком књижарском и издавачком тржишту, када је реч о бестселерима, одлично се продају књиге недавно, али и у ранијим временима умрлих личности. Као да би сви хтели да завире у тајне мртвих, а скора потврда тврдње да "смрт одлично продаје књиге" јесу дела Оријане Фалачи – тиражи се приближавају цифри која их уводи у бестселере!

За наше друштво и читаоце у Србији занимљиве би биле још две књиге: "Завера Метузалема" и "Принцип минимума" аутора Франка Ширмахера. Реч је о одличној публицистичкој литератури: у првој Ширмахер говори о теми изузетно битној и за немачко, али и за српско друштво – шта значи чињеница да су око нас само седе главе, другим речима да припадамо, у просеку, све старијој нацији! У другој књизи, која је стварни бестселер јер бележи продају изнад сто хиљада примерака, Ширмахер на мудар начин прихватљив за све мислеће људе анализира чињеницу да данас људско друштво није више гладно већ превише сито свега, од парадајза до информација, или обрнуто. Другим речима, покушава да одговори на питање – шта би се могло урадити у ери када је све предозирано?!

У времену када и ову богату земљу са 80 милиона људи потреса рецесија, када број незапослених расте а сиромашни и бескућници одлазе у "народне кухиње", многе раније необичне књиге постају у Немачкој бестселери. Реч је о фах-литератури за широку публику чије су теме – берзанска улагања, акције, животна и здравствена осигурања... Готово сви то купују, читају, проучавају и покушавају да примене, јер сви желе да сваки евро оплоде, пошто је слика о будућности сигурне и мирне пензије овде апсолутно потамнела. Нико више није сигуран да ће будућа немачка привреда, сада у великој светској, савременој економској трци, бити у стању да је обезбеди, па је и зато овде – веровали или не! – немачко издање "Фајненшел тајмса" забележило највећи пораст тиража.