Четири пресудне године

Од нашег дописника

Сарајево – Формирање власти права је прилика да се Босна и Херцеговина врати на зацртани пут.Наредне четири године биће пресудне за придруживање ове земље НАТО-у и Европској унији па је стога неопходно интензивирати спровођење реформи, каже високи представник и специјални представник ЕУ у БиХ Валентин Инцко, објашњавајући за „Политику” зашто сматра да је успостављање нове власти у БиХ приоритетно питање.

С обзиром на чињеницу да су прошла три месеца од избора, брзина формирања власти је важна, али је још важнија дубина и темељитост коалиционих договора.Подржавам све напоре који се улажу како би се формирала коалиција која ће убрзати реформе и решити економске и социјалне проблеме у земљи.

Шта је то што међународна заједница у овом тренутку очекује од БиХ?

Све политичке странке су подржале процес придруживања ЕУ, изразиле су спремност да се боре против корупције, да јачају владавинузаконаи да опораве економију.Међународна заједница је спремна да помогне на сваки могући начин, али кључне одлуке за напредак морају бити донете унутар БиХ.На домаћим политичарима је да покажу и грађанима и ЕУ да су у стању да земљу поведу напред.

Уставна реформа је, чини се, најсложеније питање у БиХ о које се спотиче и процес успостављања власти. Какву будућност предвиђате за БиХ у погледу уставних промена и допуна?

Дискриминаторске одредбе против припадника мањина морају се избацити из Устава БиХ. Постоји општа сагласност око тога и политички лидери сада морају направити помак у том смислу. Неопходне су и промене које ће владу учинити функционалнијом и ефикаснијом, штоне значи да ће је централизовати.При томе се  мора поштовати суверенитет и територијални интегритет БиХ.

Европска унија најавила је да ће од наредног месеца ојачати присуство у БиХ.У ком смислу, да ли и „наметањем санкција”?

Поздрављам и подржавам планове ЕУ да ојача своје присуство у овој земљи. Сувише је рано говорити о неким конкретним мерама будући да се у Бриселу о томе још увек разговара.У овом тренутку извесно је само то да ће ЕУ у оквиру Лисабонског уговора, а ради боље ефикасности и бољих ефеката,у БиХ задржати релевантне мисије: Делегацију ЕУ, Полицијску мисију и Еуфор.Што се „санкција” тиче оне су неминовност уколико неко не поштује европске стандарде.

Изјавили сте да би БиХ могла да приступи ЕУ у 2020. Када ће бити затворена Канцеларија високог представника (ОХР) чију улогу политичари у БиХ различито виде?

ОХР није препрека за напредовање БиХ на њеном путу ка ЕУ. О затварању ће одлучити Управни одбор Савета за имплементацију мира, али тек онда када домаће власти у потпуности реализују програм „пет плус два”. До тада ОХР остајеотворен са пуним капацитетом,укључујући и бонска овлашћења.

Поучен искуством Шпаније, којој је требало девет година да постане чланица ЕУ, поменуо сам 2020. као годину када би се и БиХ могла придружити европској породици. Међутим, важно је да ова земља постане кандидат и започне процес трансформације, а чланство ће бити логичан део тог процеса.

Да ли су бонска овлашћења дала очекиване резултате?

У великој мери јесу. Биле су користан инструмент у ситуацијама које су биле нерешиве на било који други начин.Располажем и даље бонским овлашћењима и могу их, уколико то буде потребно, искористити у складу са мојим мандатом.

На изјаве из Сарајева да је Република Српска „узрок нестабилности” и „препрека за бржи напредак БиХ”, из Бањалуке узвраћају да је „Српска бољи и економски напреднији и стабилнији део БиХ”. Како то коментаришете?

Нити је ФБиХ једини извор нестабилности, нити је РС тако развијена како се то говори.Оно што бихжелео да видим јесте здрава и већа конкуренција међу ентитетима, конкуренција која је позитивна и прихватљива и која ће донети радна места, инвестиције и нормалан европски живот.

РепубликаСрпскаодлучна је у намери да обележи међуентитетску линију, што Ви сматрате „једностраном мером”. Како ћете одговорити?

Ако то треба да се деси, онда то треба урадити у складу са Дејтонским мировним споразумом према коме је обележавање међуентитетске линије разграничења војно питање.То се мора урадити са Еуфором и НАТО-ом, а свака једнострана мера представља озбиљно кршење Дејтона.

Ситуацију у региону сматрате најбољом у последњих 20 година. Колико је политика званичног Београда допринела унапређењу сарадње и помирења?

Из Београда, који је заједно са Загребом и Анкаром допринео томе, чули смо неке важне поруке и серију позитивних дипломатских иницијатива, тако да је створена платформа на којој се сада могу градити много бољи билатерални односи.Парадокс је да је БиХ, која ће највише имати користи од овог приближавања, остварила најмање. То се мора мењати. Новоизабрано вођство БиХ мора да искористи побољшано регионално окружење и сустигне своје суседе.

Избором Бакира Изетбеговића за члана Председништва БиХ имамо потпуно нову ситуацију, нови замах који треба искористити.Приликом последње посете Београду апеловао сам и на председника Бориса Тадића и Владу Србије да у наставку процеса сарадње јачају односе са Саветом министара и Председништвом БиХ.

Душанка Станишић