Četiri presudne godine

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Formiranje vlasti prava je prilika da se Bosna i Hercegovina vrati na zacrtani put.Naredne četiri godine biće presudne za pridruživanje ove zemlje NATO-u i Evropskoj uniji pa je stoga neophodno intenzivirati sprovođenje reformi, kaže visoki predstavnik i specijalni predstavnik EU u BiH Valentin Incko, objašnjavajući za „Politiku” zašto smatra da je uspostavljanje nove vlasti u BiH prioritetno pitanje.

S obzirom na činjenicu da su prošla tri meseca od izbora, brzina formiranja vlasti je važna, ali je još važnija dubina i temeljitost koalicionih dogovora.Podržavam sve napore koji se ulažu kako bi se formirala koalicija koja će ubrzati reforme i rešiti ekonomske i socijalne probleme u zemlji.

Šta je to što međunarodna zajednica u ovom trenutku očekuje od BiH?

Sve političke stranke su podržale proces pridruživanja EU, izrazile su spremnost da se bore protiv korupcije, da jačaju vladavinuzakonai da oporave ekonomiju.Međunarodna zajednica je spremna da pomogne na svaki mogući način, ali ključne odluke za napredak moraju biti donete unutar BiH.Na domaćim političarima je da pokažu i građanima i EU da su u stanju da zemlju povedu napred.

Ustavna reforma je, čini se, najsloženije pitanje u BiH o koje se spotiče i proces uspostavljanja vlasti. Kakvu budućnost predviđate za BiH u pogledu ustavnih promena i dopuna?

Diskriminatorske odredbe protiv pripadnika manjina moraju se izbaciti iz Ustava BiH. Postoji opšta saglasnost oko toga i politički lideri sada moraju napraviti pomak u tom smislu. Neophodne su i promene koje će vladu učiniti funkcionalnijom i efikasnijom, štone znači da će je centralizovati.Pri tome se  mora poštovati suverenitet i teritorijalni integritet BiH.

Evropska unija najavila je da će od narednog meseca ojačati prisustvo u BiH.U kom smislu, da li i „nametanjem sankcija”?

Pozdravljam i podržavam planove EU da ojača svoje prisustvo u ovoj zemlji. Suviše je rano govoriti o nekim konkretnim merama budući da se u Briselu o tome još uvek razgovara.U ovom trenutku izvesno je samo to da će EU u okviru Lisabonskog ugovora, a radi bolje efikasnosti i boljih efekata,u BiH zadržati relevantne misije: Delegaciju EU, Policijsku misiju i Eufor.Što se „sankcija” tiče one su neminovnost ukoliko neko ne poštuje evropske standarde.

Izjavili ste da bi BiH mogla da pristupi EU u 2020. Kada će biti zatvorena Kancelarija visokog predstavnika (OHR) čiju ulogu političari u BiH različito vide?

OHR nije prepreka za napredovanje BiH na njenom putu ka EU. O zatvaranju će odlučiti Upravni odbor Saveta za implementaciju mira, ali tek onda kada domaće vlasti u potpunosti realizuju program „pet plus dva”. Do tada OHR ostajeotvoren sa punim kapacitetom,uključujući i bonska ovlašćenja.

Poučen iskustvom Španije, kojoj je trebalo devet godina da postane članica EU, pomenuo sam 2020. kao godinu kada bi se i BiH mogla pridružiti evropskoj porodici. Međutim, važno je da ova zemlja postane kandidat i započne proces transformacije, a članstvo će biti logičan deo tog procesa.

Da li su bonska ovlašćenja dala očekivane rezultate?

U velikoj meri jesu. Bile su koristan instrument u situacijama koje su bile nerešive na bilo koji drugi način.Raspolažem i dalje bonskim ovlašćenjima i mogu ih, ukoliko to bude potrebno, iskoristiti u skladu sa mojim mandatom.

Na izjave iz Sarajeva da je Republika Srpska „uzrok nestabilnosti” i „prepreka za brži napredak BiH”, iz Banjaluke uzvraćaju da je „Srpska bolji i ekonomski napredniji i stabilniji deo BiH”. Kako to komentarišete?

Niti je FBiH jedini izvor nestabilnosti, niti je RS tako razvijena kako se to govori.Ono što bihželeo da vidim jeste zdrava i veća konkurencija među entitetima, konkurencija koja je pozitivna i prihvatljiva i koja će doneti radna mesta, investicije i normalan evropski život.

RepublikaSrpskaodlučna je u nameri da obeleži međuentitetsku liniju, što Vi smatrate „jednostranom merom”. Kako ćete odgovoriti?

Ako to treba da se desi, onda to treba uraditi u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom prema kome je obeležavanje međuentitetske linije razgraničenja vojno pitanje.To se mora uraditi sa Euforom i NATO-om, a svaka jednostrana mera predstavlja ozbiljno kršenje Dejtona.

Situaciju u regionu smatrate najboljom u poslednjih 20 godina. Koliko je politika zvaničnog Beograda doprinela unapređenju saradnje i pomirenja?

Iz Beograda, koji je zajedno sa Zagrebom i Ankarom doprineo tome, čuli smo neke važne poruke i seriju pozitivnih diplomatskih inicijativa, tako da je stvorena platforma na kojoj se sada mogu graditi mnogo bolji bilateralni odnosi.Paradoks je da je BiH, koja će najviše imati koristi od ovog približavanja, ostvarila najmanje. To se mora menjati. Novoizabrano vođstvo BiH mora da iskoristi poboljšano regionalno okruženje i sustigne svoje susede.

Izborom Bakira Izetbegovića za člana Predsedništva BiH imamo potpuno novu situaciju, novi zamah koji treba iskoristiti.Prilikom poslednje posete Beogradu apelovao sam i na predsednika Borisa Tadića i Vladu Srbije da u nastavku procesa saradnje jačaju odnose sa Savetom ministara i Predsedništvom BiH.

Dušanka Stanišić