Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд све безбеднији

Београд  све безбеднији

Безбедносна слика главног града се, у последњих годину дана, у великој мери променила у односу на ранији период. Према подацима београдске полиције, у првих 11 месеци 2010. године у односу на исти период претходне године, криминал у главном граду је смањен. Разбијено је 18 организованих криминалних група, чије су вође и чланови ухапшени. Смањен је број најтежих кривичних дела – убистава, силовања и разбојништва.

Дарко Сенић, начелник београдске Управе криминалистичке полиције, каже за „Политику” да упоредне анализе безбедносне ситуације у српској престоници, градовима у окружењу и Европи иду у прилог томе да је Београд безбедан град, када је реч о личној и имовинској сигурности грађана. За првих 11 месеци 2010. године у односу на исти период претходне године, за 46 одсто је смањен број убистава, за 20 одсто је мање силовања, за 22 одсто је мање крађа аутомобила и за 24 одсто је мање разбојништава.

– Од 11 убистава у Београду, полиција је расветлила осам. За разлику од ранијих година, када се већина убистава дешавала због борбе око превласти над нарко-тржиштем, у овој години, мотив скоро свих убистава је користољубље. Конкретно, у овим случајевима, реч је о пљачкама мењачница и станова – објашњава Сенић.

Приоритет у раду Управе криминалистичке полиције, каже наш саговорник, било је и расветљавање случајева из ранијих периода.

– Почетком октобра 2010. године, расветљени су оружани обрачуни међу особама из криминогене средине, који су се догодили 2004. године. Одбегли Лука Бојовић и Владимир Милисављевић, као и Сретко Калинић, који је екстрадиран из Хрватске и ухапшени Милош Симовић, припадници „земунског клана”, осумњичени су за убиство Милутина Јовичића приликом покушаја убиства Зорана Недовића, Душка Тановића, Горана Гордића, Мирослава Раздољца и Горана Гмијовића. Поред тога, они су осумњичени и за убиство Дејана Живанчевића, покушај убиства чланова приватног обезбеђења Андрије Драшковића и за убиство Бранка Јевтовића – открива Сенић за „Политику”. 

Наш саговорник тврди да нове криминалне групе нису више организоване, као што су то некада били поједини београдски кланови. – Групе се по потреби организују за вршење одређених кривичних дела. За сада им не дозвољавамо да степен њихове организације прерасте у нешто озбиљније. У прошлој години ухапсили смо вође и чланове 18 криминалних група, које су се бавиле трговином наркотицима, разбојништвима, крађама, отмицама – наглашава Сенић.

Посебан сегмент у раду београдске полиције је превентивно деловање и сузбијање малолетничке делинквенције, као и борба против наркоманије. Према речима Сенића, београдска полиција је у 2010. години, на пољу борбе против наркоманије, остварила историјске резултате. Реализоване су 1.632 акције заплене у којима је одузето око 300 килограма различитих дрога, од чега више од 155 килограма само хероина.

– Приоритет у раду београдске полиције јесте борба против наркоманије. Овако превентивно сузбијамо друга кривична дела, као што су имовински деликти у којима су управо зависници од дрога најчешћи починиоци. Недавно смо, само у једној акцији запленили око 120 килограма хероина – каже Сенић.

Наш саговорник напомиње да уколико не дође до системских промена, није велики оптимиста по том питању, јер сматра да борба против наркоманије захтева више људства и бољу материјално-техничку опремљеност.

– Проблем наркоманије није присутан само у до сада препознатљивој популацији, већ он све више досеже и до школских дворишта. Због тога смо, у сусрет новој систематизацији у МУП-у, предложили да у седишту београдске полиције на сузбијању наркоманије, како превентивно, тако и репресивно, уместо досадашњих 40 полицајаца ради минимум 100 људи. Предложили смо и да у полицијским станицама на територији читавог града постоје тимови од пет, шест полицајаца, који ће такође радити само на томе. У предлогу је наведено и да се на нивоу Управе криминалистичке полиције МУП-а формира нова служба, задужена само за борбу против наркотика – каже Сенић.

Наш саговорник додаје да се имиџ београдске криминалистичке полиције у последњих неколико година знатно поправио. Сарадња са Вишим и Специјалним тужилаштвом, као и са Дирекцијом полиције и специјалним јединицама МУП-а је одлична, док је на завидном нивоу, оцењује Сенић, и сарадња са земљама у окружењу.

– Београдска криминалистичка полиција постала је респектабилан фактор у окружењу. Доживљавају нас као партнера и полицију која решава проблеме. Упркос тешкој материјано-техничкој ситуацији постижемо добре резултате. То захтева велика одрицања, али спој искуства, младости, стручности људи, који раде овај посао и њиховог ентузијазма је добитна комбинација. Важна нам је подршка медија, а тражимо само мало више разумевања. У београдској полицији је тешко радити, јер се од нас захтева да се случајеви решавају „за јуче” – каже Сенић.

Као пример за рад под великим притиском јавности и доброг резултата, Сенић подсећа на хапшење нападача на новинара Теофила Панчића, убрзо након самог догађаја.

Данијела Вукосављевић

---------------------------------------------

Крађе возила најчешће у Новом Београду и Вождовцу

Кривична дела из области имовинског криминала чине више од 70 одсто проблематике општег криминалитета, а међу њима доминирају крађе. Најчешћа мета лопова су објекти у Новом Београду и на Палилули, док се током лета, број крађа повећава на Звездари. Број разбојништава у Београду смањен је за око 25 одсто у свим градским општинама, осим у Раковици. Скоро дупло је мање разбојништава у кладионицама и мењачницама, а на мети пљачкаша, у односу на прошлу годину, мање су биле и златаре, поште и бензинске пумпе. За разлику од њих, банке су пљачкане двоструко више него лане.

Крађа аутомобила је мање за око 22 одсто. Најчешћа мета су „фолксваген”, „застава”, „рено” и „опел” и то углавном возила, чији власници станују у Новом Београду и Вождовцу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.