Beograd sve bezbedniji

Bezbednosna slika glavnog grada se, u poslednjih godinu dana, u velikoj meri promenila u odnosu na raniji period. Prema podacima beogradske policije, u prvih 11 meseci 2010. godine u odnosu na isti period prethodne godine, kriminal u glavnom gradu je smanjen. Razbijeno je 18 organizovanih kriminalnih grupa, čije su vođe i članovi uhapšeni. Smanjen je broj najtežih krivičnih dela – ubistava, silovanja i razbojništva.

Darko Senić, načelnik beogradske Uprave kriminalističke policije, kaže za „Politiku” da uporedne analize bezbednosne situacije u srpskoj prestonici, gradovima u okruženju i Evropi idu u prilog tome da je Beograd bezbedan grad, kada je reč o ličnoj i imovinskoj sigurnosti građana. Za prvih 11 meseci 2010. godine u odnosu na isti period prethodne godine, za 46 odsto je smanjen broj ubistava, za 20 odsto je manje silovanja, za 22 odsto je manje krađa automobila i za 24 odsto je manje razbojništava.

– Od 11 ubistava u Beogradu, policija je rasvetlila osam. Za razliku od ranijih godina, kada se većina ubistava dešavala zbog borbe oko prevlasti nad narko-tržištem, u ovoj godini, motiv skoro svih ubistava je koristoljublje. Konkretno, u ovim slučajevima, reč je o pljačkama menjačnica i stanova – objašnjava Senić.

Prioritet u radu Uprave kriminalističke policije, kaže naš sagovornik, bilo je i rasvetljavanje slučajeva iz ranijih perioda.

– Početkom oktobra 2010. godine, rasvetljeni su oružani obračuni među osobama iz kriminogene sredine, koji su se dogodili 2004. godine. Odbegli Luka Bojović i Vladimir Milisavljević, kao i Sretko Kalinić, koji je ekstradiran iz Hrvatske i uhapšeni Miloš Simović, pripadnici „zemunskog klana”, osumnjičeni su za ubistvo Milutina Jovičića prilikom pokušaja ubistva Zorana Nedovića, Duška Tanovića, Gorana Gordića, Miroslava Razdoljca i Gorana Gmijovića. Pored toga, oni su osumnjičeni i za ubistvo Dejana Živančevića, pokušaj ubistva članova privatnog obezbeđenja Andrije Draškovića i za ubistvo Branka Jevtovića – otkriva Senić za „Politiku”. 

Naš sagovornik tvrdi da nove kriminalne grupe nisu više organizovane, kao što su to nekada bili pojedini beogradski klanovi. – Grupe se po potrebi organizuju za vršenje određenih krivičnih dela. Za sada im ne dozvoljavamo da stepen njihove organizacije preraste u nešto ozbiljnije. U prošloj godini uhapsili smo vođe i članove 18 kriminalnih grupa, koje su se bavile trgovinom narkoticima, razbojništvima, krađama, otmicama – naglašava Senić.

Poseban segment u radu beogradske policije je preventivno delovanje i suzbijanje maloletničke delinkvencije, kao i borba protiv narkomanije. Prema rečima Senića, beogradska policija je u 2010. godini, na polju borbe protiv narkomanije, ostvarila istorijske rezultate. Realizovane su 1.632 akcije zaplene u kojima je oduzeto oko 300 kilograma različitih droga, od čega više od 155 kilograma samo heroina.

– Prioritet u radu beogradske policije jeste borba protiv narkomanije. Ovako preventivno suzbijamo druga krivična dela, kao što su imovinski delikti u kojima su upravo zavisnici od droga najčešći počinioci. Nedavno smo, samo u jednoj akciji zaplenili oko 120 kilograma heroina – kaže Senić.

Naš sagovornik napominje da ukoliko ne dođe do sistemskih promena, nije veliki optimista po tom pitanju, jer smatra da borba protiv narkomanije zahteva više ljudstva i bolju materijalno-tehničku opremljenost.

– Problem narkomanije nije prisutan samo u do sada prepoznatljivoj populaciji, već on sve više doseže i do školskih dvorišta. Zbog toga smo, u susret novoj sistematizaciji u MUP-u, predložili da u sedištu beogradske policije na suzbijanju narkomanije, kako preventivno, tako i represivno, umesto dosadašnjih 40 policajaca radi minimum 100 ljudi. Predložili smo i da u policijskim stanicama na teritoriji čitavog grada postoje timovi od pet, šest policajaca, koji će takođe raditi samo na tome. U predlogu je navedeno i da se na nivou Uprave kriminalističke policije MUP-a formira nova služba, zadužena samo za borbu protiv narkotika – kaže Senić.

Naš sagovornik dodaje da se imidž beogradske kriminalističke policije u poslednjih nekoliko godina znatno popravio. Saradnja sa Višim i Specijalnim tužilaštvom, kao i sa Direkcijom policije i specijalnim jedinicama MUP-a je odlična, dok je na zavidnom nivou, ocenjuje Senić, i saradnja sa zemljama u okruženju.

– Beogradska kriminalistička policija postala je respektabilan faktor u okruženju. Doživljavaju nas kao partnera i policiju koja rešava probleme. Uprkos teškoj materijano-tehničkoj situaciji postižemo dobre rezultate. To zahteva velika odricanja, ali spoj iskustva, mladosti, stručnosti ljudi, koji rade ovaj posao i njihovog entuzijazma je dobitna kombinacija. Važna nam je podrška medija, a tražimo samo malo više razumevanja. U beogradskoj policiji je teško raditi, jer se od nas zahteva da se slučajevi rešavaju „za juče” – kaže Senić.

Kao primer za rad pod velikim pritiskom javnosti i dobrog rezultata, Senić podseća na hapšenje napadača na novinara Teofila Pančića, ubrzo nakon samog događaja.

Danijela Vukosavljević

---------------------------------------------

Krađe vozila najčešće u Novom Beogradu i Voždovcu

Krivična dela iz oblasti imovinskog kriminala čine više od 70 odsto problematike opšteg kriminaliteta, a među njima dominiraju krađe. Najčešća meta lopova su objekti u Novom Beogradu i na Paliluli, dok se tokom leta, broj krađa povećava na Zvezdari. Broj razbojništava u Beogradu smanjen je za oko 25 odsto u svim gradskim opštinama, osim u Rakovici. Skoro duplo je manje razbojništava u kladionicama i menjačnicama, a na meti pljačkaša, u odnosu na prošlu godinu, manje su bile i zlatare, pošte i benzinske pumpe. Za razliku od njih, banke su pljačkane dvostruko više nego lane.

Krađa automobila je manje za oko 22 odsto. Najčešća meta su „folksvagen”, „zastava”, „reno” i „opel” i to uglavnom vozila, čiji vlasnici stanuju u Novom Beogradu i Voždovcu.