Пази, кит!

Једна шаролико састављена путничка посада новинара, еколога и душебрижника овоземаљске још преостале природе, укрцана је почетком недеље у Москви у авион, и подигнута на далеки пут – шест хиљада миља далеко, у Јужносахалинск.

       Главно насељено место острва Сахалин је, рекло би се, "на пушкомет" од Јапана, запахнуто леденим дахом Охотског мора. Од копна Русије одвојено је Татарским мореузом, а од Јапана теснацем, уз чију су сахалинску обалу још једина преостала природна хранилишта – западних сивих китова. Ето, дакле, службеног мотива ове наоко еколошке екскурзије. Хранилишта и опстанак китова угрожени су техничким захватима захуктале петролејске индустрије!

       Петролејска индустрија Сахалина подразумева два конзорција светских петролејских сила, окупљена договором о улагању и подели профита из пројеката Сахалин-1 и Сахалин-2. Један се тиче производње нафте, а други течног гаса за тржишта Азије и САД. Предводник првог је амерички ЕксонМобил. Главни стуб другог Ројал Дач Шел, у друштву Јапанаца (Мицуиа и Мицубишија).

       Еколози тврде да је развојем Сахалина-2 "поремећено једино познато хранилиште западног сивог кита, да су оштећене прастаре шуме и узроковано уништење локалне фауне". "Морате сопственим очима видети како Шел разара нашу природу!", цитиран је Олег Митвол, вођа пута московске експедиције.

       Митвол је из владиног тела, на чију функцију и "зелену" опредељеност довољно упућује већ и његово језички рогобатно име – Росприроднадзор. Али степен "туроператорове" преданости важној дужности најбоље је изражен у заливу Анива, на крајњем јужном рту Сахалина, када се енергични Митвол испрсио службенику Шеловог конзорцијума, поводом противљења да се на брод укрца "толико људи без заштитне опреме".

     "Ово је Руска Федерација", грмнуо је човек из Росприроднадзора. "Ви је још нисте купили. Ја сам заменик шефа владине агенције и ја одлучујем шта ће овде бити. Овај брод ће поћи сместа. А ако на њему нема довољно места, онда – напустите га!", одбрусио је Митвол.

     "Конзорцијум" је одступио, брод је испловио, новинари су својим извештајима додали још и даља утврђена факта: рониоци с брода "тврде да је Шел у заливу илегално потопио милион кубних метара отпада", док је продубљивао дно, омогућујући приступ танкерима који опслужују постројења за течни гас на обали; "све врсте морских живих бића уништене су потпуно"; на месту где траса цевовода са Шелове платформе прелази преко шумовитих брда, коридор ископане земље "четири пута је шири од уговореног", а откопи су блокирали пролаз рибе према мрестилиштима уз водену струју на око сто речних протока, што је "права катастрофа";    штета причињена природи процењује се на 50 милијарди долара.

       Свака наведена појединост успешно допуњује слику још једног од толико пустошења природе на планети. Ипак, за политички део "приче о Сахалину" карактеристично је оно Митволово: Ово је Русија – још је нисте купили! Чини се да то "још нисте" примиче читаоца могућном мотиву: новостеченом утиску Москве да су у време Јељцина, под притиском тешких околности, олако прихваћени (сада се верује) изразито експлоататорски уговори у вези са Сахалином.

       Вероватно то и јесте разлог што је "еколошки проблем" Сахалина већ данима тема свих светски уважених медија, уз закључак да Русија заправо спрема ревизију споразума о иностраној експлоатацији нафте и гаса из деведесетих, столећа минулог. "Ревизија" би требало да донесе већи удео у газдовању и профиту националним компанијама. Нешто слично ономе што се већ постигло уделом државе (51 одсто) у домаћим гигантима, Гаспрому и Росњефту.

       До сада, премало је конкретног, којим би се таква прича поткрепила. ЕУ, Јапан и САД су већ на ногама, али то је поводом одлуке Министарства за националне ресурсе од пре недељу дана – да се Шелу повуче лиценца безбедности пројекта за природну средину из 2003. На коцки је инвестиција конзорција од 20 милијарди долара. Такође и рок у којем би Сахалин-2 почео испоруку 9,6 милиона тона течног гаса годишње, почев од средине 2008. године.