Отказали Бериши због Коштунице

Србија је први пут у историји ангажовала званичног лобисту, реномирану лобистичку фирму из Вашингтона "Барбур, Грифит и Роџерс" која би по цени од 60.000 долара месечно требало да мења до сада стечену слику о Србији и заступа њене интересе у Америци. Вест да је у име српских власти уговор који важи до јануара 2009. године са овом агенцијом потписао министар за економске послове са иностранством Милан Париводић, објавио је "О’Двајеров дневни пи-ар", водећи амерички медиј који прати послове у јавности или "пи-ар". Званичну потврду ове вести јуче нисмо добили, али незванично сазнајемо да су лобисти БГР-а већ били у Београду где су са представницима српских власти разговарали о стратегији лобирања, циљевима и реалним могућностима да се они остваре.

БГР је једна од три водеће агенције за лобирање у Сједињеним Америчким Државама, са изузетно добрим контактима и великим утицајем у садашњој америчкој администрацији, а њен једини званично потврђени клијент у Србији до сада био је Жељко Митровић и телевизија "Пинк". Иако се и раније, док је премијер Србије био Зоран Живковић, спекулисало (у недељнику "Време") да је БГР ангажован да заступа српске интересе, као и да су ову агенцију ангажовале неке друге политичке странке, па и Српска радикална странка и Томислав Николић у кампањи за избор председника Србије 2004. године, званичници БГР-а су овакве вести до сада увек демантовали. Како за "Политику" потврђује Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона који се и сам бави лобирањем, компанија БГР је због посла са српском владом отказала сарадњу са Владом Албаније и премијером Салијем Беришом. Ангажовање лобиста БГР-а Кесић сматра веома добрим потезом Владе Србије, а колико ће он имати ефекта и користи за државу видеће се ускоро.

– Најдаље три месеца од склапања уговора, требало би да се покажу први резултати рада ове агенције, а ако дотле не буде никаквог ефекта, неће га бити ни касније – тврди Кесић.

Овај амерички лобиста српског порекла, насупрот бившем шефу дипломатије Горану Свилановићу, сматра да још није касно да се лобира и за косовско питање.

– Само да се тачно зна шта се жели, који је циљ и колико је он остварљив – наглашава Обрад Кесић.

Свилановић, међутим, мисли да се ту више не може много урадити и да је "Косово завршена ствар", али да постоје друга важна питања за Србију због којих је изузетно важно и добро ако је влада ангажовала ову агенцију.

– Боље икад него никад – каже Свилановић. И додаје: "То је добра агенција, са добрим везама у Бушовој администрацији и сигурно добар избор".

Свилановић подсећа да су, у време док је он био на месту министра дипломатије, тадашње власти намеравале да ангажују лобистичку агенцију, да је чак направљен ужи избор од четири агенције, али да то никада није учињено због несугласица у врху власти.

– У то време није било сарадње на релацији председник – премијер, какве данас, чињеница је, има, и ангажовање лобиста се доживљавало као лобирање за једног човека не и за државу. Међутим, лобисти су се ангажовали и раније у Србији али не на овај начин. Зоран Ђинђић је ангажовао Џејмса Дентона, и Тадић је ангажовао једну агенцију. Коштуница, колико се сећам, није никога, а постојала је лобистичка агенција која је годину дана радила и за преговоре са Париским клубом и која је то веома успешно одрадила – прича Свилановић.

За разлику од Кесића, Свилановић оцењује да ангажовање адвокатске канцеларије "Венабл", коју су унајмили Срби са Косова, тачније Српско национално веће Косова и Метохије, можда неће бити продуктивно, јер је утицај њихових лобиста ограничен. "Венабл" је свој утицај фокусирао на хришћанску десницу у Америци и њене представнике у политичкој елити у Вашингтону. Тактика ове фирме, која се заснива на пропагирању ставова чија је порука да ислам угрожава хришћане, па и на Косову, везује се за главног човека у њиховом лоби тиму и једног од партнера, Џима Џатраса, који је некада радио као саветник у Сенату, а у септембру 2004. године појавио се и као сведок на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу. Пореклом Грк, што неки сматрају пресудним за његове тврдокорне ставове о исламу (има тумачења по којим се ти ставови граниче са расизмом), Џатрас сарађује са канцеларијама неколико сенатора изразито тврдих ставова. Лобирање за Србе на Косову темељи се на порукама каква је она коју је "Венабл" на три стране, у плаћеном огласу, објавио у вашингтонском листу Рол Кол, а у којој се каже да "да су на Косову Срби хришћани животно угрожени од муслимана, чије су вође повезане са међународним тероризмом и милитантним исламом који на Косову води џихад". И садржај сајта "savekosovo.org", чије покретање је такође резултат рада "Венaбла", идентично је интониран. Све то, сматра Свилановић, није препорука за већи утицај у Бушовој администрацији која је својим деловањем на Косову управо хтела да поручи обрнуто од онога што им нуди Џатрас.

Америка је, наиме, на примеру Косова муслиманима у свету хтела да поручи да има и муслимана са којима највећа сила на свету не ратује већ их помаже.

– То што "Венабл" нуди као тактику је управо супротно од онога што Америка хоће да понуди исламском свету, а то је порука, да је Косово доказ да има муслимана који воле Америку и које Америка помаже – објашњава Свилановић.

Обрад Кесић међутим каже да то што ради "Венабл" може да буде јако добар потез.

– Добро је што су Срби са Косова уопште ангажовали лобисте, а недавни наступи двојице најутицајнијих телевизијских евангелиста, представника две велике црквене заједнице у Америци, чије проповеди преноси телевизија, Џерија Фолвела и Пета Робертсона, који су подржали Србе на Косову је велики успех. Ова двојица проповедника имају велики утицај у Америци на политичку елиту јер су припадници њихових цркава кичма Бушовог гласачког тела. Њихов глас, па и подршка коју су пружили Србима се уважава – наглашава Кесић.

Осим полемике коју је изазвала сама тактика коју је "Венабл" одабрао да брани српске интересе на Косову, у медијима се полемисало и о цени коју је СНВ платио за овај ангажман. Наиме, СНВ је за шест месеци лобирања, како је саопштено после склапања уговора, издвојио око 600.000 долара, што се, како се спекулисало у медијима, сматра неуобичајено високом ценом за овакав посао. Ни до данас нико од званичника СНВ није обелоданио одакле је набављен новац, а на питања о извору средстава, Рада Трајковић је одговарала да се ради о "пословној тајни".

Цена лобирања у свету данас је мање-више јавна ствар, поготово зато што фирме које се баве овим послом своје приходе морају уредно да пријаве, али правила нема јер клијентима се лобирање наплаћује онолико колико су спремни да плате. Гаранције за успех, наравно, нема, нити је може бити. А успех зависи само од тога колико је реалан клијент и његови захтеви. У нашој јавности се, за време Милошевићеве владавине, уврежило сасвим погрешно мишљење да су српски интереси у свету поражени само зато што су други (Хрвати, босански Муслимани) на време ангажовали лобисте, а ми нисмо. Треба рашчистити, међутим, са заблудом да се интереси великих сила могу гурнути у други план само уз помоћ вештог лобирања.

--------------------------------------------------------------------------

БГР "опрао" Митровића

До сада једини клијент БГР-а у Србији био је Жељко Митровић власник телевизије "Пинк" која је била главни промотер ЈУЛ-а, странке на чијем је челу стајала Мира Марковић, супруга Слободана Милошевића. Митровић је, како се спекулисало, унајмио БГР да му "опере" биографију и поправи имиџ на Западу где је био присутан само на "црним листама" као један од сарадника режима Слободана Милошевића. Резултати истраживања јавног мњења, које је ова агенција спроводила за Митровића, како су пре две године преносили медији, били су подлога за прављење програмске шеме "Пинка" и престројавање уређивачке политике. БГР је, наиме, наводно Митровићу најавио раст популарности радикала и саветовао му како да расподели време у информативном програму да убудуће не би имао проблеме због лоших процена какве је имао у прошлости са ЈУЛ-ом.

-------------------------------------------------------------------------

Ђинђићев Дентон

Покојни премијер Зоран Ђинђић ангажовао је као лобисту Џејмса Дентона, чије је лобирање у Америци по цени од 10.000 долара месечно плаћао контроверзни српски бизнисмен Филип Цептер. Ђинђић је о лобирању за Србију преговарао и са бившим канадским премијером Брајаном Малрунијем, српским зетом, који се данас помиње као лобиста кога је ангажовала Влада Црне Горе. 

--------------------------------------------------------------------------

Прво Космет, па имиџ

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. октобра – Управо објављени уговор којим је Влада Србије ангажовала вашингтонску фирму "Барбур, Грифит и  Роџерс" да лобира за Србију у САД – по цени од 60.000 долара месечно до јануара 2009 – представља досад најизразитији покушај Београда да бар донекле надокнади дуго заостајање наше земље у овде битном, специфичном облику комуникације. Оваква оцена може се чути у круговима упућеним у деликатности односа између две државе.

Претпоставља се да је садашњи лобистички аранжман, пропраћен медијским верзијама о проблемима у "случају Младић", усредсређен на објашњавање ставова Београда у процесу одређивања будућег статуса Косова и Метохије, као и на поправљање имиџа Србије у целини. Ранији лобистички подухвати, других актера, нису дали значајније резултате, бар не онако важне какве су тим радњама постигли остали делови бивше Југославије – оцењују познаваоци.

Да би лоби био успешан, указује се, он треба да буде благовремен, да делује у фази припреме одлуке америчке администрације, док њену већ постојећу одлуку не може да промени. Садашњи напор долази са закашњењем, констатује се, али може да доведе до извесних корекција – поготову што Вашингтон службено тврди да "нема своје решење за Косово" – ако координисано делују четири битна фактора: солидна политика у Србији, одговарајућа дипломатска активност, подршка активне дијаспоре и уверљив лобистички наступ. Само по себи, напомиње се, лобирање никад никоме није било довољно.

У овдашњим регистрима је као први покушај лобирања из Србије, у бурним догађајима почетим последње деценије прошлог века, забележен аранжман својевремене владе Мирка Марјановића. Она је фебруара 1997. склопила уговор, у том смислу, с фирмом Америкен интернешенел дивелопмент груп (АИДГ) који, судећи по потоњим догађајима, није успео да смањи невоље у односима с Вашингтоном, иако је у то уложено, како се чује, око пола милиона долара.

Убрзо после промене власти у Београду, лобистички аранжман направио је у фебруару 2001. и тадашњи премијер Зоран Ђинђић. Његов партнер био је независни консултант Џејмс Дентон, по уговору којим му је исплаћено 120.000 долара за годину дана. Како се сазнаје, тај уговор је истеком предвиђеног рока престао да важи.

После Ђинђићевог убиства било је још неколико специфичних краткотрајних аранжмана, без учешћа званичника власти Србије, чији детаљи нису довољно јасни а за које се верује да више нису у оптицају. Уследило је, прошлог пролећа, званично регистровање наступа Српског националног већа Косова и Метохије које је за лобирање ангажовало вашингтонску адвокатску фирму "Венабл" уз накнаду од 600.000 долара за шест месеци. Та фирма је одмах основала огранак под називом Америчко веће за Косово чији су чланови прогласили да ће овдашњим