Otkazali Beriši zbog Koštunice

Srbija je prvi put u istoriji angažovala zvaničnog lobistu, renomiranu lobističku firmu iz Vašingtona "Barbur, Grifit i Rodžers" koja bi po ceni od 60.000 dolara mesečno trebalo da menja do sada stečenu sliku o Srbiji i zastupa njene interese u Americi. Vest da je u ime srpskih vlasti ugovor koji važi do januara 2009. godine sa ovom agencijom potpisao ministar za ekonomske poslove sa inostranstvom Milan Parivodić, objavio je "O’Dvajerov dnevni pi-ar", vodeći američki medij koji prati poslove u javnosti ili "pi-ar". Zvaničnu potvrdu ove vesti juče nismo dobili, ali nezvanično saznajemo da su lobisti BGR-a već bili u Beogradu gde su sa predstavnicima srpskih vlasti razgovarali o strategiji lobiranja, ciljevima i realnim mogućnostima da se oni ostvare.

BGR je jedna od tri vodeće agencije za lobiranje u Sjedinjenim Američkim Državama, sa izuzetno dobrim kontaktima i velikim uticajem u sadašnjoj američkoj administraciji, a njen jedini zvanično potvrđeni klijent u Srbiji do sada bio je Željko Mitrović i televizija "Pink". Iako se i ranije, dok je premijer Srbije bio Zoran Živković, spekulisalo (u nedeljniku "Vreme") da je BGR angažovan da zastupa srpske interese, kao i da su ovu agenciju angažovale neke druge političke stranke, pa i Srpska radikalna stranka i Tomislav Nikolić u kampanji za izbor predsednika Srbije 2004. godine, zvaničnici BGR-a su ovakve vesti do sada uvek demantovali. Kako za "Politiku" potvrđuje Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona koji se i sam bavi lobiranjem, kompanija BGR je zbog posla sa srpskom vladom otkazala saradnju sa Vladom Albanije i premijerom Salijem Berišom. Angažovanje lobista BGR-a Kesić smatra veoma dobrim potezom Vlade Srbije, a koliko će on imati efekta i koristi za državu videće se uskoro.

– Najdalje tri meseca od sklapanja ugovora, trebalo bi da se pokažu prvi rezultati rada ove agencije, a ako dotle ne bude nikakvog efekta, neće ga biti ni kasnije – tvrdi Kesić.

Ovaj američki lobista srpskog porekla, nasuprot bivšem šefu diplomatije Goranu Svilanoviću, smatra da još nije kasno da se lobira i za kosovsko pitanje.

– Samo da se tačno zna šta se želi, koji je cilj i koliko je on ostvarljiv – naglašava Obrad Kesić.

Svilanović, međutim, misli da se tu više ne može mnogo uraditi i da je "Kosovo završena stvar", ali da postoje druga važna pitanja za Srbiju zbog kojih je izuzetno važno i dobro ako je vlada angažovala ovu agenciju.

– Bolje ikad nego nikad – kaže Svilanović. I dodaje: "To je dobra agencija, sa dobrim vezama u Bušovoj administraciji i sigurno dobar izbor".

Svilanović podseća da su, u vreme dok je on bio na mestu ministra diplomatije, tadašnje vlasti nameravale da angažuju lobističku agenciju, da je čak napravljen uži izbor od četiri agencije, ali da to nikada nije učinjeno zbog nesuglasica u vrhu vlasti.

– U to vreme nije bilo saradnje na relaciji predsednik – premijer, kakve danas, činjenica je, ima, i angažovanje lobista se doživljavalo kao lobiranje za jednog čoveka ne i za državu. Međutim, lobisti su se angažovali i ranije u Srbiji ali ne na ovaj način. Zoran Đinđić je angažovao Džejmsa Dentona, i Tadić je angažovao jednu agenciju. Koštunica, koliko se sećam, nije nikoga, a postojala je lobistička agencija koja je godinu dana radila i za pregovore sa Pariskim klubom i koja je to veoma uspešno odradila – priča Svilanović.

Za razliku od Kesića, Svilanović ocenjuje da angažovanje advokatske kancelarije "Venabl", koju su unajmili Srbi sa Kosova, tačnije Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije, možda neće biti produktivno, jer je uticaj njihovih lobista ograničen. "Venabl" je svoj uticaj fokusirao na hrišćansku desnicu u Americi i njene predstavnike u političkoj eliti u Vašingtonu. Taktika ove firme, koja se zasniva na propagiranju stavova čija je poruka da islam ugrožava hrišćane, pa i na Kosovu, vezuje se za glavnog čoveka u njihovom lobi timu i jednog od partnera, Džima Džatrasa, koji je nekada radio kao savetnik u Senatu, a u septembru 2004. godine pojavio se i kao svedok na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu. Poreklom Grk, što neki smatraju presudnim za njegove tvrdokorne stavove o islamu (ima tumačenja po kojim se ti stavovi graniče sa rasizmom), Džatras sarađuje sa kancelarijama nekoliko senatora izrazito tvrdih stavova. Lobiranje za Srbe na Kosovu temelji se na porukama kakva je ona koju je "Venabl" na tri strane, u plaćenom oglasu, objavio u vašingtonskom listu Rol Kol, a u kojoj se kaže da "da su na Kosovu Srbi hrišćani životno ugroženi od muslimana, čije su vođe povezane sa međunarodnim terorizmom i militantnim islamom koji na Kosovu vodi džihad". I sadržaj sajta "savekosovo.org", čije pokretanje je takođe rezultat rada "Venabla", identično je intoniran. Sve to, smatra Svilanović, nije preporuka za veći uticaj u Bušovoj administraciji koja je svojim delovanjem na Kosovu upravo htela da poruči obrnuto od onoga što im nudi Džatras.

Amerika je, naime, na primeru Kosova muslimanima u svetu htela da poruči da ima i muslimana sa kojima najveća sila na svetu ne ratuje već ih pomaže.

– To što "Venabl" nudi kao taktiku je upravo suprotno od onoga što Amerika hoće da ponudi islamskom svetu, a to je poruka, da je Kosovo dokaz da ima muslimana koji vole Ameriku i koje Amerika pomaže – objašnjava Svilanović.

Obrad Kesić međutim kaže da to što radi "Venabl" može da bude jako dobar potez.

– Dobro je što su Srbi sa Kosova uopšte angažovali lobiste, a nedavni nastupi dvojice najuticajnijih televizijskih evangelista, predstavnika dve velike crkvene zajednice u Americi, čije propovedi prenosi televizija, Džerija Folvela i Peta Robertsona, koji su podržali Srbe na Kosovu je veliki uspeh. Ova dvojica propovednika imaju veliki uticaj u Americi na političku elitu jer su pripadnici njihovih crkava kičma Bušovog glasačkog tela. Njihov glas, pa i podrška koju su pružili Srbima se uvažava – naglašava Kesić.

Osim polemike koju je izazvala sama taktika koju je "Venabl" odabrao da brani srpske interese na Kosovu, u medijima se polemisalo i o ceni koju je SNV platio za ovaj angažman. Naime, SNV je za šest meseci lobiranja, kako je saopšteno posle sklapanja ugovora, izdvojio oko 600.000 dolara, što se, kako se spekulisalo u medijima, smatra neuobičajeno visokom cenom za ovakav posao. Ni do danas niko od zvaničnika SNV nije obelodanio odakle je nabavljen novac, a na pitanja o izvoru sredstava, Rada Trajković je odgovarala da se radi o "poslovnoj tajni".

Cena lobiranja u svetu danas je manje-više javna stvar, pogotovo zato što firme koje se bave ovim poslom svoje prihode moraju uredno da prijave, ali pravila nema jer klijentima se lobiranje naplaćuje onoliko koliko su spremni da plate. Garancije za uspeh, naravno, nema, niti je može biti. A uspeh zavisi samo od toga koliko je realan klijent i njegovi zahtevi. U našoj javnosti se, za vreme Miloševićeve vladavine, uvrežilo sasvim pogrešno mišljenje da su srpski interesi u svetu poraženi samo zato što su drugi (Hrvati, bosanski Muslimani) na vreme angažovali lobiste, a mi nismo. Treba raščistiti, međutim, sa zabludom da se interesi velikih sila mogu gurnuti u drugi plan samo uz pomoć veštog lobiranja.

--------------------------------------------------------------------------

BGR "oprao" Mitrovića

Do sada jedini klijent BGR-a u Srbiji bio je Željko Mitrović vlasnik televizije "Pink" koja je bila glavni promoter JUL-a, stranke na čijem je čelu stajala Mira Marković, supruga Slobodana Miloševića. Mitrović je, kako se spekulisalo, unajmio BGR da mu "opere" biografiju i popravi imidž na Zapadu gde je bio prisutan samo na "crnim listama" kao jedan od saradnika režima Slobodana Miloševića. Rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je ova agencija sprovodila za Mitrovića, kako su pre dve godine prenosili mediji, bili su podloga za pravljenje programske šeme "Pinka" i prestrojavanje uređivačke politike. BGR je, naime, navodno Mitroviću najavio rast popularnosti radikala i savetovao mu kako da raspodeli vreme u informativnom programu da ubuduće ne bi imao probleme zbog loših procena kakve je imao u prošlosti sa JUL-om.

-------------------------------------------------------------------------

Đinđićev Denton

Pokojni premijer Zoran Đinđić angažovao je kao lobistu Džejmsa Dentona, čije je lobiranje u Americi po ceni od 10.000 dolara mesečno plaćao kontroverzni srpski biznismen Filip Cepter. Đinđić je o lobiranju za Srbiju pregovarao i sa bivšim kanadskim premijerom Brajanom Malrunijem, srpskim zetom, koji se danas pominje kao lobista koga je angažovala Vlada Crne Gore. 

--------------------------------------------------------------------------

Prvo Kosmet, pa imidž

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. oktobra – Upravo objavljeni ugovor kojim je Vlada Srbije angažovala vašingtonsku firmu "Barbur, Grifit i  Rodžers" da lobira za Srbiju u SAD – po ceni od 60.000 dolara mesečno do januara 2009 – predstavlja dosad najizrazitiji pokušaj Beograda da bar donekle nadoknadi dugo zaostajanje naše zemlje u ovde bitnom, specifičnom obliku komunikacije. Ovakva ocena može se čuti u krugovima upućenim u delikatnosti odnosa između dve države.

Pretpostavlja se da je sadašnji lobistički aranžman, propraćen medijskim verzijama o problemima u "slučaju Mladić", usredsređen na objašnjavanje stavova Beograda u procesu određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije, kao i na popravljanje imidža Srbije u celini. Raniji lobistički poduhvati, drugih aktera, nisu dali značajnije rezultate, bar ne onako važne kakve su tim radnjama postigli ostali delovi bivše Jugoslavije – ocenjuju poznavaoci.

Da bi lobi bio uspešan, ukazuje se, on treba da bude blagovremen, da deluje u fazi pripreme odluke američke administracije, dok njenu već postojeću odluku ne može da promeni. Sadašnji napor dolazi sa zakašnjenjem, konstatuje se, ali može da dovede do izvesnih korekcija – pogotovu što Vašington službeno tvrdi da "nema svoje rešenje za Kosovo" – ako koordinisano deluju četiri bitna faktora: solidna politika u Srbiji, odgovarajuća diplomatska aktivnost, podrška aktivne dijaspore i uverljiv lobistički nastup. Samo po sebi, napominje se, lobiranje nikad nikome nije bilo dovoljno.

U ovdašnjim registrima je kao prvi pokušaj lobiranja iz Srbije, u burnim događajima početim poslednje decenije prošlog veka, zabeležen aranžman svojevremene vlade Mirka Marjanovića. Ona je februara 1997. sklopila ugovor, u tom smislu, s firmom Ameriken internešenel divelopment grup (AIDG) koji, sudeći po potonjim događajima, nije uspeo da smanji nevolje u odnosima s Vašingtonom, iako je u to uloženo, kako se čuje, oko pola miliona dolara.

Ubrzo posle promene vlasti u Beogradu, lobistički aranžman napravio je u februaru 2001. i tadašnji premijer Zoran Đinđić. Njegov partner bio je nezavisni konsultant Džejms Denton, po ugovoru kojim mu je isplaćeno 120.000 dolara za godinu dana. Kako se saznaje, taj ugovor je istekom predviđenog roka prestao da važi.

Posle Đinđićevog ubistva bilo je još nekoliko specifičnih kratkotrajnih aranžmana, bez učešća zvaničnika vlasti Srbije, čiji detalji nisu dovoljno jasni a za koje se veruje da više nisu u opticaju. Usledilo je, prošlog proleća, zvanično registrovanje nastupa Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije koje je za lobiranje angažovalo vašingtonsku advokatsku firmu "Venabl" uz naknadu od 600.000 dolara za šest meseci. Ta firma je odmah osnovala ogranak pod nazivom Američko veće za Kosovo čiji su članovi proglasili da će ovdašnjim