Од приватизације до стечаја

Почетком прошле године рекли смо да је један од циљева запослених у приватизованим фирмама да држава контролише процес приватизације. А нарочито да има увид у то шта се дешава у предузећима која после приватизације послују с већим губицима него раније. То кажемо зато што је ГИК „Први мај” из Лапова док је био друштвена фирма имао мали губитак, неких десетак милиона динара, да би после приватизације губици за годину дана били увећани петоструко. Обавестили смо Агенцију за приватизацију да приватизовани ГИК „Први мај“ не послује боље него кад је био у друштвеном власништву. После две године Агенцију смо поново известили да приватизација тече веома лоше, јер је угашено шест производних погона, а губитак је порастао на 70 милиона.

Нама су пре приватизације дуговали 1,5 плата, а за годину дана већ смо доспели до осам плата дуга, све уз образложење да нема посла. Већински власник је у том периоду, да би обезбедио посао, задуживао ГИК „Први мај“ код „Аутовојводине“ и „Војводинапута“, које је купио као и нас. Тако су „Аутовојводина“ и „Војводинапут“ убирале добит, а ми смо били у све већим губицима: 2009. године дуговали смо 170 милиона динара „Аутовојводини“ и 40 милиона „Дунав групи“.

Прошле године запослени у „1. мају“ су одржали многе протесте, блокирали смо пругу код Лапова, а онда је 17. децембра 2009. договорено да до марта 2010. будемо на плаћеном одсуству, да би се затим вратили на посао. Међутим, већ у фебруару изненада је донета одлука о одласку фирме у стечај, што је за 12 дана и учињено! Уместо да 1. марта кренемо у производњу, ми смо већ 8. марта добили решење суда да смо у стечају!

Нама је речено да морамо на биро „један одређени период“, три-четири месеца, док нам Министарство економије не нађе стратешког партнера. Речено нам је и то да ће се 150 радника, од укупно 246, вратити на посао. Ми смо то прихватили, надајући се да ће ГИК „1. мај“ преживети и да ће производња да тече. После три месеца ништа се није променило.

Министарство економије је, у ствари, нашло неког партнера из Аустрије, али бивши газда Јоксимовић је тражио да нови власник исплати дуг ГИК-а „Аутовојводини“ и „Дунав групи“. Од тада је прошло не три него девет месеци, ГИК и даље не ради, а дугови нису враћени.

У међувремену, као фирми у стечају, Трговински суд је одредио чуварску службу, неку „секјурити“ групу, а радници су отишли на биро, нас 246. Неки сад гледају да оду у пензију, али не могу ни то јер већински власник није плаћао доприносе. Зато кажем да држава нема контролу над приватизованим предузећима и да то мора да се промени. Радници су у зависности од година стажа добијали или још добијају накнаду на бироу, неки пет, неки седам месеци, неки и годину дана, то нам следује по закону о стечају. Износ је 12.500 месечно. Већини је то право и истекло. Фирма је затворена, капије закључане. Радници су понегде радили док је било лепо време, за неку дневницу-цркавицу, где је ко нашао неки посао, али зими у Лапову нема где да се ради. И зато је сад стрпљење на измаку. Ми смо се надали да ће нам бар исплатити три плате које нам дугују, укупно око 65.000 динара. То би нам помогло да зиму презимимо, али ни од тога ништа. Зато се сад договарамо да блокирамо општину јер нам је председник општине гарантовао исплату те три неисплаћене плате. Радили смо по 20–30 година, фирма је у стечају, у њу више не можемо да уђемо. За разлику од многих других фирми, отпремнину нисмо добили, а ево закинули су нам и три наше зарађене плате.

Држава мора у 2011. години да више води рачуна о томе коме продаје друштвена предузећа и о томе да ли је нови власник вољан да обнавља рад фирме. Без тога, чему продаја?

Све je мање наде да ће да буде неке производње, поготово ако фирма оде у ликвидацију. Двеста радника ће морати да траже посао. Мораће ван Лапова, иако се очекује да та нека фирма из Аустрије отвори нешто. Али она не може да упосли више од 100–120 радника. А остали, куд који.

*Синдикални активиста ГИК „Први мај“, Лапово